U julu pre 144 godine odigrala se čuvena Velikoizvorska bitka koja je bila uvod u borbu srpskog naroda za razrešenje nacionalnog pitanja. O događajima vezanim za ovu bitku i čuvenom ISTOČNOM PITANJU čitajte u nastavcima na MAGNUM portalu
KAKVO JE STANJE SA SRPSKOM VOJSKOM?
Istočni deo vojske pod Alimpićem bio je na Timoku.
I dok su Turci raspolagali novim topovima i puškama, srpska oprema bila najvećim delom zastarela. Puške „prednjače“ često su otkazivale, nakon nekoliko ispaljenih metaka. Borbenu sposobnost srpske vojske umanjivao je nedostatk municije i nepostojanje rezervnih trupa.
Pera Todorović, jedan od osnivača Radikalne stranke, u svom „Dnevniku jednog dobrovoljca“ , u ratnoj reportaži iz 1876. godine, prikazao je šarenilo slabo opremljene narodne vojske:
„…Sva ova gomila sa nejednakom odećom, sa išaranim seljačkim torbama, belim vlaškim šubarama i gunjevima, sa svojim sporim, građanskim nevojničkim pokretima i držanjem pre je ličila na kakvo pokrenuto pleme iz seobe naroda nego na vojsku koja će do malo čas grunuti u boj. Samo su gomile ukrštenih pušaka, ozbiljnost garavih topova i nekoliko četa stajaće vojske davali logoru još po malo vojnički izgled”.
RASPORED SRPSKE VOJSKE
Srpska vojska bila je raspoređena prema Kadibogazu. Desno krilo kojim je komandovao potpukovnik Kosta Bučević, brojalo je 12 i po bataljona, i imalo je zadatak da sa jugoistočne strane pređe Vršku čuku i izbije kod Kule. Ovim manevrom je Turcima trebalo preseći odstupnicu prema Kuli, u kojoj je Osman paša smestio deo turske vojske. Ali taj plan nije realizovan zbog odluke koju je doneo Černjajev. Srpskim levim krilom je komandovao Milojko Lešjanin, i činila su ga 28 i po bataljona. Za odbranu Zaječara ostavljeno je 17 bataljona, dok je napad na pravac Grljan – Plandište trebalo da izvede 11 bataljona.
Nadiranje srpske vojske prema Kuli
Potpukovnik Kosta Bučević je u 6 časova sa svojom kolonom krenuo preko Vrške čuke s jugoistočne strane. Nakon prelaska granice ove trupe su počele da nadiru prema Kuli. Nadiranje se odvijalo veoma sporo, čemu je doprinosila i konfiguracija terena ali i pomeranje artiljerije. Pošto je veći deo Bučevićeve kolone prešao granični pojas zaustavio se ispred same Vrške čuke i tu ostao čitavih sat i po vremena, za to vreme koloni se priključio general Černjajev. Nakon što je osmotrio i proučio teren Bučeviću je naredio sledeće: okrenuti front ulevo umesto u desno prema Kuli, kao što je prvobitno bilo predviđeno i zauzeti granične visove Bačište, Runtovu mogilu i Rajkov savat. Na taj način je trebalo da se obuhvati tursko levo krilo i otvori put prema Velikom Izvoru i Osman paši.
Levo krilo Milojka Lešjanina je dobilo od Černjajeva naređenje da sačeka sa napadom dok desna kolona ne izbije na Bačište.
Da su Srbi verovali u odluke generala Černjajeva i da su želeli da mu pomognu svedoči i evropska štampa. London News zabeležio je o tome sledeće: „Prizor u sobi jedne krčme pokazuje koliko željno ljudi telegrafske i druge vesti o svemu što general Černjajev i njegovi ljudi rade, pokušavaju, pripremaju ili pregovaraju, da bi naškodili Turcima“.
O tome da li je ova odluka ruskog generala bila ispravna čitajte u sledečem nastavku.