U julu pre 144 godine odigrala se čuvena Velikoizvorska bitka koja je bila uvod u borbu srpskog naroda za razrešenje nacionalnog pitanja. O događajima vezanim za ovu bitku i čuvenom ISTOČNOM PITANJU čitajte u nastavcima na MAGNUM portalu
Mihail Grigorievič Černjajev, ruski general, početkom jula 1876. godine postavljen je za zapovednika sjedinjene moravske i timočke vojske.
Genaral Černjajev stigao je u Vratarnicu 16. jula i preuzeo komandu nad celom Zaječarskom vojkom, o čemu je obavestio pukovnika Lešjanina. Sazvao je ratni savet u svom štabu u Vratarnici, noću, između 4/16. i 5/17. jula. Posle dužeg raspravljanja odlučeno je da se sutradan pređe u napad, pri čemu se računalo na pojačanje koje je general doveo sa sobom. Reč je o valjevskim brigadama. U Vratarnici su već bili smešteni vojnici kruševačke brigade, pod komandom potpukovnika Bučevića. Ovu vojsku je Vrhovna komanda poslala iz Aleksinca u pomoć Timočkoj vojsci.
Sledeći dan, 17. jul, iskorišćen je za odmor trupa, izviđanje neprijatelja i grupisanje snaga za bitku protiv Osman paše. Planom je bilo predviđeno da glavne snage udare na oba neprijateljska boka, a pomoćne – u odsudnom trenutku – da dejstvuje frontalno od Zaječara prema Velikom Izvoru.
Velikoizvrsko bojište, poprište odlučujuće bitke na Timoku, koja se odigrala 18. jula, obuhvatalo je obe obale Timoka, od reke Bezdanice na severu do Vratarničkog tesnaca na jugu.
Na desnoj obali Timoka, istočno od Zaječara, smestile su se turske trupe. Bile su grupisane tako da su im oba krila bila dobro zaštićena. Teren preko koga je srpska vojka mogla da napadne ove položaje, od Zaječara prema Kuli, bio je pogodan za organizaciju odbranbene linije. Turci su u zapadnom delu velikoizvrskog platoa, koji se protezao istočno od Timoka, izgradili nekoliko šančeva pogodnih za upotrebu artiljerije i međusobno povezanih streljačkim rovovima. Pošto je zemljište između prednjeg kraja i Timoka relativno uzano (oko 1km), ravno i otkriveno, Turci su mogli da koncentričnom vatrom slome svaki frontalni napad srpskih trupa.
Zaječarska vojska je, i pre odlučujuće bitke, 6. i 12. jula pokušala da zaobiđe levo krilo neprijateljske vojske i napadne ga s leđa kako bi slomila tursku odbranu. Nakon neuspeha ove akcije Lešjanin je saopštio da se tu nalazi najbolja turska vojska – garda. Upravo su ova ratna dejstva nagnala Osman pašu da na Širokoj poljani iskopa šanac za artiljeriju i dva reda streljačkih rovova. Konfiguracija terena sa pomenutim pripremama i rasporedom trupa omogućavala je Turcima da preduprede sve eventualnosti tokom predstojećeg srpskog napada. Osman paša je u tom trenutku na položaju kod Velikog Izvora imao 16 bataljona nizama (regularne vojske), 18 topova i 3 eskadrona konjice (oko 15 000 vojnika). U Kuli su bila smeštena još 4 bataljona kod sela Kosova i kod Rakovice prema Kadibogazu.
Pred samu bitku kod Velikog Izvora Osman paša je vojsku rasporerdio na ovaj način: 3 bataljona i 4 topova su štitila zapadna utvrđenja prema Zaječaru, za odbranu odseka Plandište – Široka poljana postavljeno je 9 bataljona, 3 eskadrona i 14 topova. U redutu (šancu) na Širokoj poljani i u rovovima bile su raspoređene omanje trupe, dok je veći deo pešadije bio prikriven u šumarcima iza položaja. Štab i glavni logor Osman paše bio je smešten kod Bačišta, severoistočno od Velikog Izvora. Čuvala su ga preostala 4 bataljona. Ovakav raspored trupa bio je poprilično elastičan i Osman paši je omogućavao da brzo reaguje na svaku pretnju koja stiže iz bilo kog pravca.
Ovakav raspored turske vojske je i pored svih prednosti imao mali nedostatak. Zadržavajući sve raspoložive snage za odbranu na dosta skučenom prostoru kod Velikog Izvora, Osman paša nije zaštitio obilazne pravce koji su sa srpske strane vodili ka njegovoj pozadini. Zapravo je računao da će se za to pobrinuti odred smešten u Kuli. I u tom trenutku je Fazli paša iskrcavao prve ešalone sa brodova u Vidinu.
Tu slabost u sistemu turske odbrane uočili su srpski komandanti i o njoj razgovarali na pomenutom ratnom savetu u Vratarnici. Ta turska ranjivost je bila okosnica Černjajevljevog ratnog plana: glavnim snagama napasti oba neprijateljska boka a pomoćnim trupama izvesti frontalni napad od Zaječara prema Velikom Izvoru.
U sledećem nastavku čitajte detalje o RASPOREDU SRPSKE VOJSKE PRED POČETAK BITKE I PROMENI RATNOG PLANA