Dana 21. septembra se posle duge bolesti ugasio život Milana Šolca, velikog stvaraoca u svemu čega se prihvatio. Milan Šolc je rođen 10. aprila 1949. godine u Zaječaru, već u školskim danima je pokazivao smisao za poeziju i slikarstvo. Završio je srednješkolsko obrazovanje iz kulture i informisanja i studirao u toj oblasti. Milan je bio svestrani umetnik – kao skulptor se dokazao širom sveta.
PRILOG PRIKAZU ŽIVOTNOG PUTA MILANA ŠOLCA
Radio je ikonostase po poznatim crkvama i manastirima u Srbiji, Rusiji i SAD koji su svojom lepotom i izuzetnom umetničkom vrednošću zadivile sve poznavaoce i ljubitelje skulpture. Ostvario je oko hiljadu skulptorskih jedinica u vremenu od 1970-ih do danas. Pored skulpture i duboreza u drvetu Milan se dokazao i kao vajar u kamenu. Poznat je negov vajarski rad u Muzeju na otvorenom u Rogljevskim pivnicama gde se sa velikom upornošću i umetničkom preciznošću izborio sa kamenom školjkarom kao veoma teškim materijalom za vajare.
Pored vičnih ruku za skulpturu i vajarstvo, Milan se dokazivao i kao slikar naivne umetnosti i mrtve prirode na samostalnim i zajedničkim izložbama u Zaječaru, Boru, Negotinu i drugim gradovima Srbije.
Mnogi Timočani pamte njegovu angažovanu poeziju s kraja 1960-ih i početka 1970-ih kada je kao kantautor uz gitaru pevao svoje protestne songove kao što je bila pesma „Hirošima“. Kasnije je pisao modernu poeziju koja se odlikovala psihološkom analizom kao u pesmi „Čovek od blata“ i poetskim kontrapunktom kao u pesmi „Gledanje u kafu“.
Izdao je tri zbirke poezije, a kao član Slovenačke kulturne zajednice „Ivan Cankar“ iz Zaječara je dao značajan prilog za njihovu šestu poetsku zbirku koja će biti izdana do kraja godine.
Pored poezije, Milan je bio i uspešan aforističar, a u knjizi Miodraga Cekovića u kojoj se autor bavi timočkim aforističarima su objavljeni njegovi aforizmi.
Pored navedenih ostvarenja, Milan Šolc se bavio i proznom književnoišću i publicistikom gde preovladavaju njegovi humanistički i antiratni pogledi na suživot sa svim narodima.
Kada rezimiramo umetnički životni put Milana Šolca, kao da nam se ukazuju zlatne ruke njegovih predaka nemačkih staklo-duvača i staklo-brusača, zov srpskih pesnika i slikara, poziv na bunt iz mladosti i dobronamernu dušu spremnu da iskreno posavetuje i pouči uprkos bolesti sa kojom se poslednjih godina nosio.
Odlaskom Milana Šolca, Zaječar je ostao bez najsvestranijeg umetnika, ali ostaju njegova dela kao nauk da je čovek stvoren da stvara.
Sahrana Milana Šolca će se obaviti u subotu 23. septembra u 12 časova na groblju u Lenovcu gde je sagradio svoju kuću i živeo sa suprugom Ružicom. Komemoracioni skup će biti održan u Galeriji Radul-begovog konaka u Zaječaru u ponedeljak 25. septembra od 18 časova.
Miroslav Piljušić