SRPSKA TRADICIONALNA KUHINJA OBUHVATA RIZNICU UKUSA I MIRISA, SVAKO JELO NOSI SVOJU PRIČU, A OVO JE PRIČA O TRADICIONALNIM JELIMA NA KOJIMA SU ODRASTALI I DALEKI PRECI DANAŠNJIH KNJAŽEVČANA
U današnjem globalizovanom svetu tradicionalni kulinarski recepti omogućavaju nam da sačuvamo ne samo ukus prošlosti, već i da prenosimo deo identiteta i naše istorije budućim generacijama. Ove recepte često karakterišu jedinstveni sastojci i metode pripreme koje su se razvijale kroz vekove, a da Knjaževac nastoji da svoju kulinarsku tadiciju istrgne od zaborava, prezentuje je i prenese novim generacijama potvrđuju i brojne kulinarske manifestacije u okviru kojih se pripremaju i prezentuju stara tradicinalna jela – „Tozin lonac“ u Knjaževcu, „Svekrvino oko“ u Vitkovcu, „Šipurijada“ u Novom Koritu, „Prženijada“ u Ošljanu, „Miholjski susreti sela“, nakon nekoliko održanih u Crnom Vrhu, podnožju Stare planine, ove godine priređeni u Gornjem Zuniču…
Stari recepti igraju ključnu ulogu u očuvanju našeg kulturnog identiteta. Kroz generacije, prenose se sa starijih na mlađe članove porodice, čineći ih vrednim delom naše kulturne baštine.
Dok je veći deo čovečanstva u neprestanoj trci za vremenom, a era globalizacije polako poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja, u knjaževačkom selu Ošljane čini se kao da je vreme stalo, pa trke i nema, a običaji još od najranijih vremena i starinski mezetluci, čuvaju se od zaborava. Tome svedoči i nedavno održana, četvrta po redu, „Prženijada“, manifestacija posvećena prženu – ukusnom specijalitetu posebno karakterističnom za područje ovog dela Srbije, koja poslednje četiri godine oživeljava i ovo knjaževačko selo. Idejni tvorac manifestacije je dr Dejan Krstić, etnolog i antroplog koji ističe da prženo nije samo jelo, već mnogo više od toga.
„Prženo je brend jugoistočne Srbije, severozapadne i zapadne Bugarske. To je jedno specifično jelo vezano za naše podneblje, rasli smo svi uz njega, i vidite kakav je i emocinalni pristup njemu, svi ga se rado sećaju i koriste u jelu. Sve je to jedna velika priča vezana za baštovansku i stočarsku tradiciju. Takođe, važan je i sam pristup jelu jer to moraju biti materijali koji su po tradiciji propisani, a aranžira se često sa kačamakom, hlebom. Često se u prženo dodaje sir ili se servira uz ovčiji sir. Prženo nije samo jelo, nego nešto što inicira i kreira čitavu trpezu“, kazao je Krstić.
Podseća i da su varijante brojne – zimsko prženo, letnje prženo, prženo sa mesom, kačkamakom.
Ove godine, tročlani međunarodni žiri takmičenja u pripremanju pržena, s obzirom na broj pržena za ocenjivanje i na njihov visok kvalitet, imao je veoma težak zadatak. Žiri su činili Nemanja Nikolić, profesionalni kuvar iz Zaječara, Dragan Mitrović, ljubitelj i poznavalac tradicionalne gastronomije iz Zaječara, i prof. Dimitar Dobrevski, umetnik, dizajner i publicista iz oblasti gastronomije, iz Sofije u Bugarskoj. Sva tri prva mesta delile su po dve ekipe. Prvo mesto osvojile su ekipe „Dobre komšije“ iz Zaječara (poreklo Marinovac i Mali Izvor u oblasti Timok) i „Piroćanac i kumovi“ iz Kladova. Drugo mesto osvojile su ekipe „Mladi planinari“ iz Zaječara i „Štipina – Ošljane“ iz Štipine i Ošljana. Treće mesto osvojile su ekipa „Šašavci“ iz Jakovca i ekipa Narodnog čitališta „Krum Bačvarov –1892“ iz Stakevaca kod Belogradčika u Bugarskoj. Prvo mesto za najlepše aranžiranu trpezu sa prženom dobile su ekipe Folklorne grupe „Kalina“ iz Belogradčika u Bugarskoji Narodnog čitališta „Razvitie–1896“ iz Salaša u Bugarskoj.
Manifestacija je privukla veliki broj posetilaca, a priređen je i bogat program. Dok je centralni događaj bilo takmičenje u pripremanju pržena – tradicionalnog jela ovog kraja, planinari su se peli na vrh Janošica, organizovan je sajam domaćih proizvoda, kulturno-umetnički program, likovna radionica…
Manifestaciju je, kao i prethodnih godina, podržala Opština Knjaževac, dajući doprinos očuvanju tradicije i promociji lokalnog identiteta.
„Ljudi vole da dođu u ovaj deo naše opštine. Naša je obaveza i zadovoljstvo da organizatorima pružimo i finansijsku i svaku drugu podršku, kako bi sve bilo organizovano u najboljem redu“, rekao je predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.
U slavu timočkog oraha, veoma cenjenog na tržištu, u Vitkovcu kod Knjaževca svake godine održava se manifestacija Timočki dani oraha „Svekrvino oko“.
„Ono što je dobro je da ovakve manifestacije privlače ljude. Prvo mobilišu stanovništvo koje je ostalo u selu, zatim privlače one koji su se iz tog sela odselili i vraćaju se, a onda i posetioce koji su zainteresovani za ovakve manifestacije. Takođe, ovakve manifeastcije, na kojima se organizuje i sajam, su važne i za lokalne proizvođače, imaju ekonomski značaj koji bi trebalo da jača. Lokalno stanovništvo treba da proda ono što proizvodi“, kaže Krstić.
Priprema tradicionalnih jela i prikaz tradicionalne trpeze knjaževačkog kraja u okviru Miholjskih susreta sela, ove godine održanih u Gornjem Zuniču, već nekoliko godina privlače veliku pažnju.
Bila je i ovogodišnja manifestacija prava prilika da brojne ekipe pokažu svoje kulinarsko umeće pripremajući jela po tradicionalnim receptima, a najbolji i da osvoje lepe nagrade.
Svakako, pored takmičara uživali su i svi koji su u subotu ova jela imali prilike da probaju.
Staroplaninci koji se sada, u vremenu kada Stara planina, područje Knjaževca i region istočne Srbije dobijaju davno zasluženo mesto, makar kada je u pitanju razvoj turizma, bave seoskim turizmom, u svojoj ponudi najčešće imaju jela tradicionalne kuhinje ovog kraja – među kojima je belmuž jedan od najomiljenijih i najtraženijih specijaliteta. Za Vilu “Babin Zub” koja je poznata po ukusnoj hrani i specijalitetima koje je baka Naca sačuvala od zaborava, uvek se traži mesto više, a gosti iz Amerike, Holandije, Rumunije, Francuske, Engleske i cele Srbije uvek se rado vraćaju u podnožje Stare planine gde ona živi i priprema hranu zajedno sa svojom ćerkom Slađom.
„Niko nije iz Vile Babin Zub otišao a da ne proba belmuž, dzipu, po koliko vrsta domaćih sokova, slatka. Svima je zanjimljiva ta dzipa čorba, a to je jelo koje je zaboravljeno. Svi su oduševljeni tom hranom, posebno stranci. Volimo da ugostimo one koji dođu kod nas, sve spremamo – ko šta voli, to spremimo, ali je bitno i da se i najave jer ne možemo sve da postignemo, hrana se ne sprema na brzinu“, kaže domaćica kuće.
Svakako, tradicionalna kuhinja Knjaževca i okoline nije samo skup recepata, već dragoceni deo kulturnog identiteta i nasleđa koje povezuje prošlost i sadašnjost. Kroz različite manifestacije i čuvanje starih jela od zaborava, lokalno stanovništvo ne samo da prenosi običaje i vrednosti budućim generacijama, već i doprinosi razvoju turizma i jačanju zajedništva. Očuvanje ovih specijaliteta i običaja potvrđuje da hrana ima moć da spaja ljude, čuva sećanja i promoviše bogatstvo jednog kraja pred svetom.
Sadržaj je objavljen u okviru projekta Knjaževac – Otkrijte skriveno blago. Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine Knjaževac.