Predstava „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“, koju je po tekstu Đorđa Kostića režirao Jug Đorđević izvedena je četvrtog festivalskog dana u Zaječaru.
Rađena je u koprodukciji Narodnog pozorišta Beograd, Sterijinog pozorja iz Novog Sada i Fondacije ,,Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.
Đorđe Kostić je za ovo ostvarenje dobio Nagradu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2019/2020. godinu.
Tema komada je neravnopravnost žena u društvu i traženje slobode sa one strane zakona. Iako nas stil i jezik ove priče mogu navesti na pomisao da se ona odigrala pre izvesnog vremena, u nekoj bliskoj ili dalekoj, ali ipak prošlosti, ovakvim ženskim sudbinama nažalost svedočimo i danas.
U predstavi igraju: Vanja Ejdus, Iva Milanović, Novak Radulović, Sara Ristić, Nevena Milošević, Vera Zečević, Mladen Lukić, Goran Milošević i Danijela Milošević.
„Zoranov brk“ dobila je Vanja Ejdus za ulogu Aleksije koja je predvodnica sudbine hilјade žena u svetu ogrezlom u patrijarh. Nјoj je ovo drugi „brk“. Prvi je dobila 2015. za ulogu Crkve Ružice u predstavi „Bela Kafa“ Narodnog pozorišta iz Beograda.
Na okruglom stolu, posle predstave, nagrađena glumica je o procesu rada na predstavi pored ostalog rekla :
„Znam da je ovo nešto drugačije i veliki sam borac, moram da kažem, za neki savremeniji izraz. Vrlo se radujem bogatom pozorištu. Za mene je ovo nešto što očekujem od pozorišta. Proces rada na predstavi je bio jako interesantan zato što smo imali podelјen proces na neki način. Dakle muzičari i deo glumaca koji pevaju sa muzičarima su radili sa kompozitorkom a nas troje glumaca smo radili odvojeno sa reditelјem neke delove. Uradimo jedan deo pa drugi pa treći ali stalno nekako ne možemo sve da sklopimo i spojimo dok se ne desi zapravo drugi najvažniji element predstave a to je muzika. I onda odjednom kad smo se sastali sa muzičarima i kad je to krenulo sve je počelo da pulsira i da radi i odjednom je sve to što smo mi sa reditelјem napipavali zapravo progovorilo i prodisalo i meni je tek onda bilo jasno kako se to igra jer ja nisam bila sigurna stvarno kako, šta u stvari pričam, kome. Kad je došla ta muzika odjednom mi je postalo jasno da je ustvari muzika postala moj glavni partner, kao i publika, jer komad nije napisan klasično i ja publici pričam priču.“
Na, pomalo šalјivo, pitanje novinara da li kad god dođe u Zaječar dobije po jedan „brk“ Vanja Ejdus se nasmejala i rekla:.
„Ja sam kolekcionar“ brkova“. Srećna sam, kako nisam. Kako da ne bude srećan neko ko dobije pohvalu za svoj rad? Ja to doživlјavam kao podršku i prepoznavanje uloženog rada i truda “.
Glumac Novak Radulović je istakao da je tokom rada postojalo veliko polјe slobode koju Jug Đorđević kao reditelј pruža:
„Ja sam sticajem okolnosti radio i ranije s njim na fakultetu. Predivno je raditi u toj slobodi na koju smo mi,zajednno sa ovim divnim lјudima muzičarima, pevačima,.. nakalemili jedan ozbilјan entuzijazam .U okviru tog nekog velikog polјa slobode je isplivala Jugova estetika koja ima veliku širinu a koju smo mi popunili nekim našim sredstvima.“
Na pitanje moderatora okruglog stola Dr Nenada Novakovića koliko je stih smetao ili pomagao glumica Iva Milanović je rekla da je njoj stih pomogao:
„ Zbog tog stiha sve postaje muzika. Ono što oni pevaju i ono što mi govorimo zapravo postaje muzika i olakšalo nam je jer i mi smo neka vrsta muzike zapravo i kad govorimo. Novak i ja igramo horovođe ,naši likovi se zovu horovođe i samim tim predstavlјamo arhitipove, znači žene, majke, ćerke, sestre, brata, muža i mi smo se bunili da li da postavlјamo te likove, koliko oni imaju godina i slično, a svaka vrsta racionalizacije zapravo ne dolazi u obzir. Samo muzika nosi ritam da se uhvati događaj i situacija na sceni“.
Direktorka drame Narodnog pozorišta Molina Udovički objasnila je da postoje dva pravca u svetskoj dramaturgiji – aristotelovska dramaturgija i dramaturgija rituala, a da ovo pripada dramaturgiji rituala.
„To je nešto što je neobično i što se retko viđa u srpskom pozorištu ali važno je da imaju svoje mesto. Oni su u stvari i ono što je režirano i što je glumlјeno jer je tako pisano i zato je muzika toliko bitan deo ove predstave, praktično su glumili na partituru . To je ono što je bilo neobično za proces i gde su se oni fantastično snašli i gde su muzičari i pevači bili jako važni za ovu predstavu“, navela je Molina Udovički.
Zoranovi dani nastavljaju se večeras predstavom „Sumnjivo lice“ Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.