Koliko god se trudim da svojim poukama i porukama o zdravlju i KOVIDU 19 idem ispred događaja, ne uspevam u tome; više postižem kao hroničar događaja o velikoj nesreći srpskog naroda koju smo proglasili epidemijom KOVID 19, KOJA BESNI U SRBIJI VEĆ PUNIH DEVETE MESECI. OVO NAPOMINJEM STOGA ŠTO KASNE ONI KOJI TRBA DA SU (BILI) NA ČELU BORBE PROTIV ZARAZE PROUZROKOVANE KORONA VIRUSA. Takav je slučaj sa Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakultetu u Beogradu koji se, sa nekoliko sličnih institucija u preventivnoj medicini, otezao na užetu konjovodca koji ide nekuda bespućima praveći prtine „imuniteta krda“ bez smisla i kraja. Najzad, pre neki dan javno se oglasi prof. dr Pekmezović, direktorica Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakultetata u Beogradu, koja dade i prvu, skrivenu ocenu pređenog puta.
Elem, u listu „Danas“ od 23. novembra, prof. dr Tatjana Pekmezović, upravnica Instituta za epidemiologiju i prodekan za nauku Medicinskog fakulteta u Beogradu oglasi se člankom krupnog naslova: „Treba osnažiti epidemiološki nadrzor“. Da li to znači da se i Institut za epdemiologiju uključuje u borbu sa KOVIDOM 19? I odmah nudi strateški pristup u borbi sa KOVIDOM 19 – EPIDEMIOLOŠKI NADZOR.
Epidemiološki nadzor, kao što je više puta pisano u ovim porukama i poukama je prva, osnovna mera sprečavanja širenja i suzbijanja svake zarazne bolesti zasnovane na principima tz. Vogralikovog lanca. Na žalost niko nije ni pominjao ni Vogralikov lanac ni epdemiološki nadzor do promena i dopuna Zakona o zaraznim bolestima i zakonom ustanovljenja kućne izolacije i karantina.
U vreme kada postoji haotični razvoj epidemije KOVID 19 u Srbiji sa po pet, šest hiljada novozaraženih dnevno, nemoguće je sprovesti epidemiološki nadzor, jer je potrebno svaki novoregistrovani pozitivan slučaj na korona virus i njegove kontakte epidemiološki „obraditi“ i staviti pod nadzor, a to je nemoguće, jer takvih sluačajeva ima i više desetina hiljada. U ovom trenutku razvoja epidemije, kada korona virus napada i razara porodice, moguće je primeniti ga, u nekom obimu zahvata porodica u kojima još nema obolelih, pod uslovom da se u njima ne sprovodi izolacija i lečenje obolelih, jer ako se to tamo čini one se pretvaraju u kovid bolnice. Složena je, zamršena, teška i neizvesnog ishoda, ali ne i uzaludna borba, sa izvorima zaraze korona virusa kojih ima na sve strane i gde se, posebno u žarištima epidemije kakav je Beograd, Novi Sad, Niš i dr, svako pojedinac može smatrati izvorom zaraze.
U ovom trenutku korona virus napada porodicu i razara je. Pre nekoliko dana, u susednom gradu, od posledice infekcije korona virusom uništena je jedna četvročlana porodica. U vrlo kratkom vremenskom roku umrli su otac i majka od posledica KOVIDA 19 i ostavili decu siročiće da dalje nastave život sami. Takvih primera ima u Srbiji mnogo, gde deca zaštićena prirodnim imunitetom ne stradaju od KOVIDA 19. Često, ostaju posle smrti odraslih radno sposobnih sami bez sredstava za život. To je cena tzv. „imuniteta krda“.
Može se reći da su naše porodice potpuno nespremne ušle u borbu sa korona virusom, osim onih najbogatijih koje se lako mogu prilagoditi vanrednj situaciji. Prvo, najveći broj članova naših porodica su oskudni u znanjima o korona virusima, infektvnim bolestima uopšte i načinu zaštite od njih. Drugo, najveći broj stanovnikla Srbije živi u stanovima sa malim brojem prostorija da bi se mogla sprovesti izolacija i lečenje zaraženih KOVIDOM 19, a da se ne ugrozi zdravstvena bezbednost drugih članova prodice, Treće, nema mogućnost da se u stanbenim uslovima manje kvadrature od, prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, 13 metara u proseku, sprovede prostorna distanca. Četvrto, zbog siromaštva, srpska porodica ne može da obezbedi sredstva i lekove za borbu sa korona virusima.
I u takvim uslovima, bilo bi uputno upustiti se u jednu široku preventivnu akciju zdravstenog nadzora na prostorima, u gradovima i selima, u zabačenim delovima Srbije, gde još ima zdravih ljudi, koji žive, koliko je to moguće, normalnim životom. Bila bi to akcija spasavanja od uništenja srpskih porodica.
U Rajcu, 25. novembra 2020. godine,
Pripremio: Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja/Rajačka narodna škola zdravlja
