KOVID -19 JE ISFRONCLAO SA LAKOĆOM NAŠU ZDRAVSTVENU POLITIKU, PRIMARNU ZDAVSTVENU ZAŠTITU I PREVENTIVU U SRBIJI. NJIHOVA ULOGA U OVA DVA MESECA BORBE SA EPIDEMIJOM NIJE SE OSEĆALA. BOLNICE, IZOLACIJA, RESPIRATORI I LEČENJE NISU DO SADA SUZBILI ŠIRENJE BOLESTI. NIJE TO NI TREBALO OČEKIVATI OD NJIH
Posle dva meseca borbe, KOVID-19 je glavna tačka dnevnog reda u srpskom parlamentu. Nova pobeda KOVID-a 19! Ne samo da se uvukao u srpski parlament nego i postavlja uslove za rad: distancu među poslanicima od dva metra i da svi koriste maske i rukavice. Poslednja dva uslova neće biti teško ispuniti, jer su poslanici i do sada „radili“ pod maskama i sa rukavicama, ali distancu od dva metra – teško. Da bi se taj uslov ispunio potrtebno je da poslanik bude u krugu poluprečnika od dva metra, a to znači da ima prostor za rad u Parlamentu, površine 2 na kvadrat x Pi, tj. oko 12,5 kvadratna metra. To su problemi tehničke prirode.
Ako bi se u raspravu u srpskom parlamentu preneo duh jučerašnje konferencije za štampu (26. aprila) o epidemiološkoj situaciji u Srbiji, na kojoj su lekari, jedni od onih, koji vode borbu protiv KOVID-a 19, rekli da se moramo naviknuti na suživot sa KOVID-om, jer osim socijalne distance, drugu mogućnost za borbu protiv opasnog virusa nemamo, to znači, da bismo i na vanrednoj sednici parlamenta, zakazanoj zbog KOVBID-a 19 priznali poraz i prihvatili takav život sa korona virusom, da ćemo naredne dve godine, dok se pronađe vakcina ili uvede u lečenje odgovrajući lek, ići pokunjenog nosa i sagnute glave, sa KOVID-om 19 na leđima. Istovremeno bi priznali i da sve ovo što smo uradili, za šta smo verovali da je najbolje što jedna zemlja može uraditi na svetu – ništa ne vredi. Ako bi to bio predmet debate i zaključak na skupštini onda bi to bila jedna od neuspešnih sednica Srpskog Parlamenta.
Autor ove zdravstvene poruke postavlja pitanje -Da li postoji još nešto, osim dijagnostike i terapije ptotiv KOVID-a? Rekao bih da postoji. Najveća prepreka KOVID-u 19 bila bi primena Zakona i javnom zdravlju. Bez obzira što nismo još ni temelje udarili sprovođenju pomenutog Zakona, trebalo bi odmah početi sa tim. Zemlje u kojima se javno-zdravstene mere primenjuju u svkodnevici imale su više uspeha u borbi protiv KOVID-a 19 (Švedska, Novi Zelnad).
KOVID -19 je isfronclao sa lakoćom našu zdravstvenu politiku, primarnu zdavstvenu zaštitu i preventivu u Srbiji. Razvijena preventivna medicina („Batut“ i Zavodi za javno zdavlje i njihove aktivnosti) i solidna Primarna zdravstvena zaštita bile bi glavni, neprobojni štit protiv KOVID-a 19. Upravo pomenuti Zakon se bavi rešenjima u toj oblasti. Njihova uloga u ova dva meseca borbe sa epidemijom nije se osećala.
Bolnice, izolacija, respiratori i lečenje nisu do sada suzbili širenje bolesti. Nije to ni trebalo očekivati od njih. Epidemije zaraznih bolesti se ne suzbijaju u bolncama, nego u zajednicama, gde se nalazi njihova klica i koren. Najveći neuspeh je doživljen, upravo, na tom prostoru, koji nismo mogli sačuvati od bolničkih infekcija KOVID-om i inficiranja stotina lekara i zdravstvenih radnika. Ista je stvar i sa domovima za stare, u koje se korona virus uselio sa lakoćom. Znači, pod brojem 1: srpski parlament bi odmah morao doneti odluku o hitnoj primeni Zakona o javnom zdravlju u Srbiji u naredne dve godine. Dok čekamo vakcinu i lek protiv korona virusa mogli bidmo imati i dobit od primene ovog zakona kako u sprečavanju divljanja KOVID-a 19, u Srbiji tako i pobošljanju zdravlja naroda.
Drugo, striktna primena socijalne distance u navikavanju na suživot sa korona virusom je utopija! Tako nešto je nemoguće sprovesti, jer je to mera koja direktno udara na stubove života i zdravlja. Protiv je ljubavi. Kako će se neki mladi čovek i žena zavoleti na distanci od dva metra? Ako odluče da sklope brak kako će mladić namaći prsten na prst leve ruke devojci, na pomenutoj disatnci? Možda i može da se nekako obavi venčanje, ali kako će mladoženja povesti svadbeno srbijansko kolo? Kako će mladi ljudi zaigrati „Vlajnu“ u Timočkoj Krajini, „Bećarac“ u Vojvodini, „Šumadinku“ i „Žikino kolo“ u Šumadiji, „Čoček“ u Južnoj Srbiji, „Rečenicu“ i „Bugarku“ u selima i gradovima Stare planine, ako igrači u kolu budu na odstojanju od dva metra? Kako će muškarci i žene, koji se raduju životu i zdravlju, zaigrati kolo svadbeno, kolo na krštenju deteta, na veselim srpskom praznicima…? Kako će se odigrati svečani ručkovi i večere i dr? Kako će roditelji vaspitavati decu ili negovati svoje ostarele roditelje na odstojanju od dva metra? Kako će se vršnjaci igrati i radovati životu i zdrvalju na rastojanju od dva metra? I t d, itd, itd…
Kako će se odvijati svakodnevni život u srpskoj porodici na rastojanju od dva metra, u narednih godinu, dve dana, ili kod nekih ljudi do kraja života, dok KOVID 19 ne oborimo na pleća.
Utopijska rešenja mogu biti najplodotvornija ako bi rezultati bili pozitivni. I ne samo najplodotvornija, nego i najvrednija, najtrajnija za korišćenje u drugim prilikama, ali su najčešće neostvariva.
Treće, trebalo bi iskoristiti vanredno zasedanje srpskog parlamenta za reviziju Zakona o zdravstvenom osiguranju, u smislu uvođenja besplatne zdravstvene zaštite. KOVID – 19 će, pored šteta koje je naneo državnoj ekonomiji, još više osiromašiti naš narod. Ako bi neko dobro moglo proizaći iz ove uzaludne borbe protiv korona virusa, onda bi besplatna zdravstvena zaštita bila najvažnija stvar, pored ostalog i kao olakšavajuća okolnost srpskom narodu u privikavanju na siromaštvo.
U Rajcu, 27. aprila 2020. godine
Pripremio: Dr Petar Paunović, spec. epidemiologije, učitelj zdravlja