Zablude i nesporazumi mogu najbolje ideje da ponište i izazovu svađe bez kraja ljudi koji se bore protiv istog neprijatelja, ali nemaju uspeh u borbi jer govore rzličitim jezicima.
Ana Brnabić se, na jučerašnjoj konferenciji za štampu (13. jul) posvećenoj izveštaju o epidemiološkoj situaciji KOVIDA 19, iz sve snage naprezala da to kaže, u pokušaju da objasni zašto se statistički podaci o KOVUDU 19 ne slažu.
Prosto rečeno, ne slažu se zato što potiču iz različitih statističkih baza u koje se slivaju statistički podaci prikupljani na dva različita načina. Jedno je baza tzv. jedinstvenog zdravstveno – statističkog sistema u „Batutu“, a druga, nova, zdravstveno – statističkog sistema KOVIDA 19, u Vladi Srbije, kojom rukovodi i raspolaže Ana Brnabić.
To ne mora biti loše, ali je potrebno baze objediniti, što je nemoguće učiniti u kratkom vremenu, u epidemiji tokom koje se događaju poboljevanja i umiranja stanovništva velikom brzinom. A bilo bi dobro da može, jer se statistička slika epidemije stalno menja, iz sata u sat, a samim tim i naša saznanja o korona virusu i preduzimanju mera za zaustavljanje epidemije i postupcima sa zaraženim i obolelima.
Posle naglog pogošavanja epidemiološke situacije u našoj zemlji, kada smo se našli potpuno izolovani od okolnih zemalja usred Balkana, bilo je i političkih razloga da se pokazuju i tumače statistički podaci ovako ili onako. Međutim, mnogo važnije su teškoće zbog funkcionisanja dva statistička sistema gde zdravstveno statistički sistem KOVID 19, još ne fukcioniše dobro. Obrade i tumačenje podataka u takvom slučaju često su izvan razmišljanja programera i statističara, lekara i laika. Ana Brnabić je govorila da su morali zdravstveno-statistički sistem o KOVIDU 19 da naprave za 48 sati i da je angažovala 50 novih radnika koji je trebalo edukovati da obezbede funkcionisanje novog zdravstveno-statističkog sistema – što predstavlja iskorak ka DIGITALIZACIJI ZDRAVSTVA u Srbiji, na čemu će se u narednom periodu raditi, ali je za tako nešto potrebno pet do šest godina. Ova ideja, na tren, trže iz sna i probudi uspavane (ne sve) kompjuteraše i informatičare u sistemu zdravstvene zaštite.
KOVID 19 je stavio pred društvo mnoge izazove. Jedan takav izazov je i DIGITALIZACIJA ZDRAVSTVA U SRBIJI. To je izazov koji u svetu, u SAD recimo, objedinjava prikupljanje statističkih podataka u jednu bazu i iz nje njihovo korišćenje. Ako bi sistem bio dobro napravljen, postojala bi dobra mogućnost za njegovo korišćenje i bolje uvide u postojeće stanje. On bi omogućavao da se postojeće stanje izneto u brojkama pretvori u statističku sliku: tabele, grafikoni, crteži, a kasnije i u dobru statističku analizu. Problem u našem slučaju je, što postojeći Jedinstveni zdravstveno- statistički sistem, čija je baza u „Batutu“, nije kompatibilan (ne podudara se) sa novim, KOVID 19 statistčkim sistemom i da je potrebno vreme da oni zajedno prorade.
Istina je da će najbolje stanje o toku epidemije KOVID 19, biti prikazano kada se epidemija završi, uz mogućnost da se pojedini vremenski periodi prikažu ranije.
U Rajcu 13. jula 2020. godine
Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja, spec. epidemiologije
