Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik prepodobnih Zosima i Jakova Tumanskog.
U letopisu manastira Tumane, gde se čuvaju njihove mošti, zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti…
Za njihov dan u pravoslavnom kalendaru uzima se 21. avgust, kao datum kada je 1992. godine usvojena odluka Sabora SPC da se među srpske svece unesu imena devetorice Sinaita, među kojima i Zosim Tumanski. Naziva se ujedno i Zosimom Sinaitom, jer pripada grupi monaha isihasta koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.
Narodno predanje smrt Zosima Sinaita vezuje za mnogobrojne legende. Veruje se da je Miloš Obilić, koga Srbi pamte i slave kao kosovskog junaka koji je u čuvenom boju iz 1389. godine proburazio turskog sultana Murata, nehotice ubio monaha Zosima – u lovu. Navodno, kupajući se u svojoj banji, Miloš je začuo šuštanje iz obližnje šume, pa je iz luka ispalio strelu u tom pravcu. Krenuvši u potragu za životinjom koju se nadao da je pogodio, mnogo se ražalostio kada je ugledao Pustinjaka koji se podvizavao u pećini Kamenici, na 15 minuta hoda udaljenoj od manastira Tumana.
Ime manastira vezuje se za istu legendu. Zapisno je kako je kosovski junak poneo ranjenika na mesto današnje manastirske crkve pred kojom je iznemogli svetac kazao: „Tu, mani me“, pa je tako i verski objekat nazvan Tumanom.
Istog datuma, 21. avgusta, slavi se i novi svetac – prepodobni otac Jakov. Mada je sahranjen 1946. godine na monaškom groblju u Tumanu, svetost njegovih moštiju nedavno je otkrivena, a narod im se jednako moli za pomoć i isceljenje. Od 2017. godine, kada je kanonizovan na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog sabora, Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja – prepodobnog Jakova Novog Tumanskog. Kao datum proslavljenja određen je 21. avgust (8. avgust po julijanskom kalendaru), kada se proslavlja i Sveti Zosim Tumanski.
Manastir Tumane, devet kilometara udaljen od Golupca, rušen je u Prvom i Drugom ustanku, ali obnavljan rukom verujućih. Ipak, 1910. godine do temelja je srušen zlom voljom predsednika sreza. On je minirao Tumane na praznik Cveti usled čega su se svodovi porušili na vernike.
Ipak, pod zaštitom čudotvornog i tragično stradalog sveca, niko nije povređen.
Tako danas narod sa mnogih strana pritiče, moleći od svetitelja leka svojim bolestima i izbavljenje od nevolja. U redovima za molitvu ima svakojakih koji, primivši utehu i blagoslov svetitelja iz Tumana, odlaze kao novi ljudi. U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti…
