Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Cveti, dan kada je Hrist svečano ušao u sveti grad Jerusalim.
Cveti uvek padaju u nedelju, dan nakon Lazareve subote (Vrbice), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Uskrs.
Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Hrista, jašući na magaretu, u sveti grad Jerusalim. Tom prilikom narod ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice.
U Srbiji, Cveti se obeležavaju i kao istorijski praznik, jer je na ovaj praznik 1815. godine Miloš Obrenović ispred crkve u Takovu podigao narod u Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti.
U nekim krajevima uoči ovoga praznika žene odlaze na livade, da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutru se ukućani umivaju ovom vodom. Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice.
U nekim krajevima Srbije ubrano cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju. Narod kaže, valja se!
Nekada je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja.
Nije svako cveće isto!
Iako je ono na današnji dan nezaobilazan detalj, nije isto koje cveće berete ili nekom poklanjate. Evo njegove simbolike na praznik Cveti:
Margarete – Da budete lepi i krupni
Dren – Da budete jaki i zdravi
Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni
Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni.
