Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik slavi se 24. februara po crkvenom, a 9. marta po gregorijanskom kalendaru.
Prema predanju, veliki i slavni prorok Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Kada je posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer su se bojali da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.
Njena dvorkinja bila je Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana nije mogla da trpi da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnom mestu, pa je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Gori Jeleonskoj.
Ne znajući za ovaj događaj, car Irod, kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i reče: „To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih“.
Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i svetsku sujetu i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastanio se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Želeći da zida sebi ćeliju, on je kopao duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu.
Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo „Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja“ kao pomen na ove događaje. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.
Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine. Važno je i interesantno je, da dok bi živ, „Jovan ne učini nijedno znamenje“, međutim, njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć.
