Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima Jakovom, Petrom i Jovanom preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. „Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu“, piše u verskim knjigama. Ovaj događaj se odigrao treće godine propovedanja nove vere. Pored preobraženog Isusa i proroka Mojsija i Ilije, začu se i glas Božiji, koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog sina.
U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene. Tog dana se ne radi. Od Preobraženja se više ne kupa u rekama i jezerima. Kaže se da se i gora tada preobrazi.
Žene pre Preobraženja vezuju crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac prekine u toku dana, želja će se ispuniti. Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi.
Crkveni vašari sa narodnim veseljem održavaju se širom Srbije. Popovi nose grožđe u crkvu da blagosiljaju rod. Mnogi neće da okuse grožđe pre, jer misle da tek kad prođe preobraženje, grožđe se „preobrati“ u zrelo. Devojke, u timočkim selima, prave tajne dogovore gde će da se sakupe i proslave praznik. Uveče se okupe kod neke od njih i sakriju na tavan, podrum ili kakvu pomoćnu zgradu. Jedu razno voće i piju razne napitke, a onda zapale vatru, jedna od njih se obnaži, uzjaše vratilo i obilazi oko vatre. Druge sa oklagijama u ruci je prate, i sve se tako vrti u krug, da bi se i momci vrteli oko njih. Kad gase vatru lupaj, da što više varnica i žiški iskoči, govoreći pri tom: „Koliko iskri, toliko momaka“.
Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.
