Danas je petak 13, datum koji u mnogim zemljama, posebno u zapadnoj kulturi, važi za dan povezan sa nesrećom i sujeverjem. Sutra, 14. februara, kalendarskom igrom slučaja Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinogradara, i obeležava Zadušnice, dan posvećen molitvi i sećanju na preminule. Sa druge strane, 14. februar, Dan Svetog Valentina u zapadnoj tradiciji povezan je sa zaljubljenima. Srbija 15. februara slavi Dan državnosti i Dan Vojske Srbije, a srpska pravoslavna crkva hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje
PETAK 13.
Iako ne postoje naučni dokazi da je ovaj dan zaista nesrećan, verovanja o njegovoj negativnoj simbolici prisutna su vekovima i duboko su ukorenjena u tradiciji različitih naroda, navodi Encyclopaedia Britannica. Tokom ove godine biće tri ovakva petka, u februaru, martu i novembru.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih se petak 13. smatra nesrećnim jeste spajanje dve simbolike: broja 13 i petka. Broj 13 se u brojnim kulturama smatra brojem koji narušava sklad, jer dolazi posle broja 12, koji se često vezuje za celinu i ravnotežu, poput 12 meseci u godini ili 12 znakova zodijaka ili 12 apostola.
U hrišćanskoj tradiciji postoji dodatna simbolika ovog datuma. Na Tajnoj večeri bilo je 13 učesnika, među kojima i Juda, apostol koji je izdao Isusa Hrista. Prema vjerovanju, upravo petak je dan kada je Isus razapet, što je dodatno uticalo na stvaranje negativne simbolike ovog dana.
Istorijski događaj koji se često povezuje sa ovim sujeverjem jeste hapšenje vitezova templara 1307. godine, koje je naredio francuski kralj Filip IV, i to upravo u petak, 13. oktobra. Ovaj događaj kasnije je dodatno učvrstio vezu između tog datuma i nesreće, navodi History.com. Ipak, istoričari naglašavaju da je teško precizno utvrditi kada je strah od petka 13. zapravo nastao, jer su se verovanja razvijala postepeno kroz različite epohe.
Još istorijskih događaja vezuje se za ovaj dan, ali savremena istraživanja pokazuju da ne postoje dokazi da se na ovaj datum dešava više nesreća nego bilo kog drugog dana u godini. Stručnjaci ističu da je reč pre svega o psihološkom i kulturnom fenomenu.
Zanimljivo je i da verovanja o „nesrećnim datumima“ nisu ista svuda. U Španiji i Grčkoj lošim znakom smatra se utorak 13, dok u Italiji mnogi izbegavaju petak 17, zbog simbolike tog broja u rimskim brojevima.
Bez obzira na sujeverja, petak 13. svakako predstavlja zanimljiv spoj istorije, religije, kulture i narodnih verovanja, koji i danas izaziva pažnju širom sveta.
14. FEBRUAR
Srpska pravoslavna crkva 14. februara slavi Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinara, svetitelja koji simbolizuje novi početak u prirodi i vinogradima.
Tog dana se, po običaju, orezuju čokoti i zalivaju vinom, uz želju za rodnu godinu.
Sa druge strane, 14. februar, Dan Svetog Valentina je u zapadnoj tradiciji povezan sa zaljubljenima.
Praznik Svetog Valentina, hrišćanskog mučenika pogubljenog u 3. veku, je kod rimokatolika prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u 14. veku kada je postojala praksa da se na ovaj dan šalju ljubavna pisma, obično nepotpisana. Već od 15. veka ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama.
ZADUŠNICE
Kalendarskom igrom slučaja, Srpska pravoslavna crkva na dan Svetog Trifuna, 14. februara, ove godine obeležava i Zadušnice, dan posvećen molitvi i sećanju na preminule.
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Velike zimske zadušnice, dan sećanja na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pale sveće.
Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, i to četiri puta godišnje. Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika, gde se pale sveće.
Običaj je da se na groblje i u crkvu nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, to su i ove zadušnice pokretne, tj. nemaju određeni datum. Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je treća nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, koja se još naziva i Mesopusna nedelja.
U ovoj nedelji se ne priprema ruho za neveste, jer ono dugo neće biti potrebno, pošto se od nedelje posle ovih zadušnica, pa sve do Pobusanog ponedeljka ne održavaju venčanja.
15. FEBRUAR – SRETENJE
Srbija 15. februara slavi Dan državnosti i Dan Vojske Srbije, a srpska pravoslavna crkva hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje.
Dan državnosti Republika Srbija praznuje kao sećanje na početak „srpske revolucije“ – Prvog srpskog ustanka 1804. godine kada je u Orašcu počela borba za oslobođenje od Turaka, i kada je na isti dan 1835. godine skupština u Kragujevcu proglasila prvi Ustav Srbije. Ovaj datum jedan je od najbitnijih u političkom, kluturnom, i istorijskom kalendaru Srbije.
Dan državnosti se slavio do nastanka Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, posle čega je ukinut da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine, prema odluci Skupštine Srbije od 10. jula 2001. godine. Praznuje se 15. i 16. februara. Ove godine 15. februar pada u nedelju, te su i ponedeljak 16. i utorak 17. februar neradni dani.
Sretenje se kao Dan Vojske Srbije obeležava od 2007.godine, po odluci koja je potpisana krajem 2006. godine.
U SUSRET PROLEĆU
Prema crkvenoj doktrini, 40. dana po rođenju Isusa Hrista Bogorodica je otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona Bogoprimca koji je u malom Isusu prepoznao spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca predstavlja susret boga sa svoijim narodom, odnosno crkvom, i označava hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje, koji se proslavlja od 541 gdine.
U narodu se veruje da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno -onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.