Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog velikomučenika Prokopija, koga srpski narod posebno poštuje i slavi.
Sveti Prokopije je rođen u II veku u Jerusalimu. Stupio je u službu zloglasnog cara Dioklecijana i dostigao visok vojni čin. U vreme progona hrišćana car ga pošalje u Aleksandriju da tamo zatre hrišćane, ali mu se na putu javi Gospod, odvrati ga od namere i privoli za svoju veru. Ovo izdajstvo razbesne cara, koji naredi da Prokopija bace na najteže muke. U tamnici, svecu se javi Hrist, ohrabri ga da istraje i preksrti u hrišćanstvo.
U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir Svetog Prokopija, u kome se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, prenesena u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi s ovim praznikom i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendaru. U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence, tako da na ovaj dan nema zlih očiju i niko ne može da urekne mladu i svatove. Kaže se da je Prokopijevdan „težak“ praznik. Tog dana kamen i drvo u vodi „prokopnu“ i mrtve ne treba sahranjivati jer je nemoguće zemlju na groblju kopati. Bunardžije slave sv. Prokopija i toga dana ne rade. Slave ga i rudari kao svog zaštitnika pa tog dana ne kopaju rudu, nego samo osiguravaju jamu direcima i krstom sv. Prokopija teraju podzemne demone. U selima se ne dira ašov i lopata i ništa ne bode u zemlju.
Smatra se i zaštitnikom dece. Žene u Srbiji ne daju deci da se kupaju u rekama i jezerimai dobro paze da niko ne pere rublje, da ne izaziva Prokopija.
