Vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju danas slavu Sveti Luka, u narodu poznatu kao Lučindan. Luka je jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih.
Pisac jednog od jevanđelja Novog Zaveta, živeo je u I veku naše ere. Posle smrti velikog apostola Pavla, sveti Luka propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Grčkoj. Živopisao je tri ikone Bogorodice, a slikao je ikone apostola Petra i Pavla. Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Za njegove mošti veruju da su čudotvorne i čuvaju se u Carigradu.
Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce. Čobanima se daje svečana, bolja užina ili im se nose pite koje u Hercegovini zovu „pazarice“. U Srbiji tog dana koncima opasuju torove, da vukovi ne dave stoku i još kažu „Ide Luka, evo vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“ jer nastupa zima kada se vukovi približavaju selima.
U južnoj Srbiji, po prvom gostu ili posetiocu, koji uđe u kuću, gataju kakva će godina, odnosno zima biti.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, „zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi“.
Danas nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima.
