Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Sabora arhangela Gavrila, jednog od sedam velikih anđela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta.
Praznik Sabora svetog arhangela Gavrila nije obeležen „crvenim slovom“ u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, koja mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao Blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajnije događaje vezane za nastajanje hrišćanstva. U narodu je ovaj dan poznat i kao letnji Aranđelovdan, a tradicionalno se veruje da na današnji dan ne treba raditi, posebno ne teške fizičke poslove. Naš narod od davnina ovaj dan smatra i najboljim danom za novi početak.
Takođe, ustaljeno je verovanje da bi trebalo danas izgovoriti molitvu svetom Arhangelu Gavrilu, kako bi se zaštitili od nevolja i bolesti. Posebno se preporučuje da mu se mole nerotkinje.
Evo i molitve:
Sveti Arhangele Gavrilo, koji donese neizrečenu radost sa neba Prečistoj Djevi, ispuni radošću i veseljem srce moje gordošću ispunjeno. O veliki Arhangele Božiji Gavrilo, ti si blagovestio Prečistoj Djevi Mariji začeće Sina Božijeg. Objavi i meni grešnom strašni dan moje smrti i umoli Gospoda Boga za moju grešnu dušu, da bi mi oprostio moje grehe; da me ne zarobi lukavi demon i ovlada mnome. O veliki Arhangele Gavrile! Sačuvaj me od svih nevolja i svih bolesti, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Na današnji dan slave se i pominju sva javljanja i čuda koja je u istoriji hrišćanske crkve učio arhanđel Gavril. Prvi put je slavljen na Svetoj Gori u IX veku, za vreme vladavine careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole Hrisoverga, jer se ovog dana pre hiljadu i sto godina u manastirskoj keliji u Kareji, javio i prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici. Kelija postoji i danas i smatraju je svetim mestima.
U Bosni arh. Gavrila slave čobani i zovu ga „volujski svetac“. Devojke ne rade ručne radove, ali se misli da je ovo najbolji dan za mobu i sve dobrovoljne radove. U Takovu pričaju da je nekom seljaku stalno crkavala stoka, pa se molio arhanđelu da mu pomogne. Arhanđel se pojavio na svoj dan i zajedno sa seljakom potera stoku prema Rudniku. Usput su pojili stoku na sedam izvora. Kada su se uveče vratili stoka je bila zdrava. Od tada narod obilazi te izvore, pije vodu i leči od raznih bolesti.
Gorešnjacima narod zove najtoplije dane u toku leta, kada vladaju najveće vrućine. U pirotskom kraju Gorešnjaci su dan Svetog Ćirila i dva dana posle, u južnom Pomoravlju, Gorešnjaci traju od 26. do 29. jula, ali u većini krajeva u ove dane se ubraja sedam dana koji padaju od Arhanđel Gavrila do Svetog Ilije. U te dane prete požari i paljevine, ne radi se u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca, vinogradari ne ulaze u vinograde, žene tek uveče odlaze u baštu, a deci zabranjuju da se kupaju.
Negde kažu da za vreme Gorešnjaka orlovi i ptice ne piju vodu i zato tužno pište u vazduhu. U nekim krajevima Srbije na Gorešnjake gledaju kao na drevna magijska bića koja žive u šumama i samo u ovom periodu, zbog vrućine, izleze odande i krenu prema potocima i rekama gde dave ljude ako ih zateknu tu.