Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Simeona Stolpnika – velikog čudotvorca, koji je danonoćno stajao na stubu i molio se. Prema običajima, na današnji dan, kada se slavi i Sveti Simeon Stolpnik, počinje jesenja setva.
Simeon je rođen u Siriji. Proslavio se mnogim podvizima, a najviše zato što je dane i noći provodio sedeći na stubu, udubljen u molitve. Stub je najpre bio visok šest lakata. kada mu je to bilo malo, naredi da se podigne na 12, pa 22, pa 36 i konačno na 40 laktova visine. Oko njega se okupljao narod, koji je Sveti Simeon lečio i savetovao. Upokojio se u Gospodu 14. septembra 459, u 103. godini ovozemaljskog života.
Od Svetog Simeona počinje jesenja setva. U Pčinji na ovaj dan nose seme iz kuće u crkvu da se blagoslovi. Kad sveštenik očita molitvu, okadi i poškopi vodicom ova semena, svaki domaćin uzima ono što je doneo i nosi kući. Kad uveče krenu da seju, prvo bace ono što su nosili na blagosiljanje. Gleda se kakav je mesec: ako je mlad, to je znak da će žito dobro roditi. Sa setvom je dobro početi uveče zato što je „puna večera“, odnosno uveče su svi siti od večere, a izjutra su svima prazni stomaci. Zatim, urokljive oči ne mogu da razaznaju onoga ko seje uveče, pa niko ne može da urekne rod.
U južnoj Srbiji, seme nose najstarije žene iz kuće, vračarice, i bacaju u oranicu. Sutradan se sejanje nastavlja. Ko seje konoplju, u seme stavi tri kuvana jajeta da konoplja budu bela kao jaje. Ta jaja na njivi pojedu orači.
Takovci se ne pridržavaju ovog običaja, ali kažu da je na Svetog Simeona dobro bacati seme u oranicu, makar za dva prsta.
Za one koji računaju dane po julijanskom kalendaru, danas je 1. septembar, početak nove godine. Srpska pravoslavna crkva kao i Ruska i druge pravoslavne crkve koje čuvaju julijanski kalendar, praznuju crkvenu Novu godinu.
