Duhovski utorak je treći dan jednog od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Duhovi ili Sveta trojica, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa.
Duhovi ili Trojice se smatraju „rođendanom“ Hrišćanske crkve. Po značaju za vernike su odmah iza Božića i Uskrsa. Verovanja nalažu da se svetkuje cele nedelje. Vernici ne smeju da poste, a ako neko to uradi, veruje se da će mu sve poći naopako.
Kao i prethodnih dana, pod u hramovima i na Duhovski utorak se pokriva travom, na zidove se naslanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.
Nakon liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Ovaj običaj su hrišćani preuzeli od Jevreja.
Ove venčiće, za dobru sreću i napredak, možemo da stavimo u džep ili torbu.
Verovanje kaže da nije dobar dan za započinjanje poslova, ali je dobar za sve što se radi iz sevapa, odnosno dobre volje i ljubavi.
Duhovni utorak se još naziva – Jarilo. Jarilo je zavetni dan koji se označava u nekim selima Banata i Srema. Na taj dan se kite zastave vencima od izniklog žita i idu litije koje narod posipa žitom. Posle podne čitave porodice izlaze na polja da gledaju žito gde priređuju porodičnu gozbu.
U Banatu, ako je žito dobro rodilo, muškarci izlaze na gledanje, ponesu sa sobom vino, i ostaju do noći kraj polja.