Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Svetog arhangela Mihaila, u narodu poznat kao Aranđelovdan, jednu od najčešćih slava u Srba.
Prvi među anđelima i vojvoda anđeoske nebeske vojske je arhanđel Mihajlo. Kada je đavo Lucifer, otpao od Boga, i sa sobom povukao jedan deo anđela, prvi mu se uspešno usprotivio Mihajlo. Sabrao je preostale anđele, organizovao ih na principu jednomislija, jednodušnosti, ljubavi kao i apsolutnoj poslušnosti nižih činova prema višim i svetoj volji Božjoj kao konačnom i bezgrešnom.
Anđeli (anđeo na grčkom znači vesnik) su duhovna bića koja izvršavaju Božje zamisli, a budući da ih ima mnogo podeljeni su u devet rangova.
Na ikonama se uvek slikaju u ljudskom obliku i to kao mladi ljudi. Nemaju telesnih želja i briga kao ljudi, pa večno ostaju mladi i lepi. Pošto lete gde ih Bog pošalje, na ikonama im se slikaju i krila.
Predanje kaže da svaki čovek na dan krštenja dobije svog anđela, čuvara duše i tela. Taj anđeo čuva njegov život i zdravlje i pazi da, zbog neznanja, ne napravi neku grešku.
U znak čistote, anđeli su obučeni u belu odeću. Najviši među njima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo po kome je Aranđelovdan dobio ime.
Na ikonama je arhangel Mihailo predstavljen s krilima, u vojvodskoj odeći. Prema narodnom verovanju u času smrti on uzima ljudsku dušu. Praznik je ustanovljen još u četvrtom veku nove ere, a arhangel Mihailo je i zaštitnik loze Nemanjića.
Ovaj dan je ustanovljen kao praznik Arhanđela Mihajla u vreme pape Rimskog Silvestera i patrijarha Aleksandrijskog, Aleksandra. Izabran je novembra, jer se misli da je Bog stvarao svet na ovaj dan u martu, a kako ima devet činova anđelskih, počasni deveti mesec, od marta do novembra posvećen je najvažnijem anđelu – Mihajlu.
Po narodnom verovanju, koje je zabeleženo u narodnoj poeziji, kad su sveci delili uloge, arhanđel Mihajlo dobi jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme arhanđel luta svetom obučen u prosjaka i kuša ljude.
Predanje kaže da na ovaj dan valja pomoći siromašnima i nemoćnima, dati im hrane i pića, uputiti toplu reč. Ukoliko se to ne čini, veruje se da će anđeo koji je stalno uz vernike poslati strašnu kaznu. Oni koji ispolje najvažniju hrišćansku vrlinu na Aranđelovdan, mogu očekivati blagost ovog svetitelja.
Veruje se i da Mihajlo obilazi sve bolesnike. Ako stane kod nogu nije dobro, ako stane kod glave dobro je – ozdraviće. Opet u nekim krajevima stajanje sv. Mihajla kod bolesnog, tumači se obrnuto. U narodnoj pesmi je zabeleženo da je car Dušan slavio Krsnu slavu Arhanđel Mihajlo, a svetac mu nevidljivo stajao na desnom ramenu i sve nadgledao. Car je svaku slavu stojeći dočekivao i služio goste. Međutim, jednom se, što od umora, što od zaborava, prevari i sede za sto. Sveti Mihajlo prasnu, udari cara krilom po obrazu i ljutito odlete. Car je arhanđela Mihajla jedva umilostivio višemesečnim molitvama.
U nekim našim planinskim krajevima stočari praznuju Aranđelovdan zbog zaštite od vukova, jer se misli da ovaj svetac zatvara vukovima čeljusti.
Arhanđel Mihajlo je jedini svetac koji juri aždaje da ne jedu mesec. Za njega kažu da sedi na nebesima, gleda na svet i kad hoće silazi među narod da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća!
