Nekada se nastupajući praznik svetog Vasilija- Vasilica u nekim našim krajevima slavio i kao pasiji praznik, pa se zato sedmica uoči Srpske Nove godine i danas naziva Pasja nedelja.
Ona je verovatno nasleđe verovanja naših predaka iz prehrišćanskog perioda. Zanimljivo je da je u verovanjima Srba pas prezrena i cenjena životinja. Kad želi za nekog da se kaže da je preterano ponizan prema jačem, onda se veli: „Veran kao pas“.
U isto vreme ljudi i te kako cene psa zbog njegovih proročkih moći, jer može da otkrije lopova, predskaže smrt, vremensku nepogodu, zemljotres ili požar. Čak može da pogodi i koja će se devojka u kući udati.
Psa se plaše demoni i sam đavo. Pas je zaštitinik kuće i svih ukućana. Sve ovo ukazuje da je i sam pas nekada imao demonski karakter i da je bio slavljen i imao svoj praznik kod starih Slovena.
Na početku nedelje svi ukućani su pažljivi prema psima, pa mu prinose i donose najbolje komade ostatka jela, čak mu spremaju i posebne obroke. Preko nedelje se psi puštaju sa lanca da „jure vukove“. Poslednjeg dana pasje nedelje odnos se menja.
Svi se prema psu ponašaju kao prema psu. U svakom slučaju, ovog običaja se još pridržavaju u nekim krajevima Kosova i Makedonije.