Današnji izveštaj o epidemiološkoj situaciji i razvoju epidemije KOVID 19 u Srbiji (15. novembar), govori da se krećemo ka postizanju „imuniteta stada“ ili kolektivnog imuiteta. Kada se broj inficiranih kreće više od 3 500 na dnevnom nivou, broj umrlih je prešao 1000, a prognozeri daljeg razvoja KOVIDA 19 pominju da bi broj inficiranih na dnevnom nivou mogao biti i 7 000, očigledno je da smo mi najzad izabrali kao pristup gašenja epdiemije postizanje „kolektivnog imuniteta“.
Započeli smo kineskom metodom, zatim smo kopirali Engleze i najzad završavamo tz. trećim talasom koji nije ništa drugo nego kopija „švedskog modela“ gašenja epidemije. Koliko je to bilo glupo i pogrešno u radu Kriznog štaba, sama je ocenila njegova Predsednica kada je izjavila: „Na svojoj koži sam osetila da je preslikavanje sa jedne zemlje na drugu glupo i neproduktivno“. Koliko će štete biti od toga i koliko će još obolelti i umreti ljudi niko ne zna, osim što preti ozbiljna ospasnost da „pastiri“ u Srbiji izgube stado.
Pogrešne odluke i oklevanja Kriznog štaba da preduzme blagovremene i celishodne mere protiv KOVID 19, dovodi ga u cajtnot kada se javlja ideja o ponovnom „zatvaranju“ najviše iz razloga smanjivanja kontakta između ljudi koji se okrivljuje za najozboljniji uslov širenja epidemije. Ali, pokazalo se da „zatvaranje“ nije ugasilo epidemiju, a posebno sada ne bi uspelo, jer se korona virus raširio i dalje širi u celoj Srbiji. Pošto se ne predlaže da se testira svo stanovništvo, kada bi bili otkriveni najveći broj mogućih izvora zaraze, u jednom trenutku, pre neki dan, kovid stručnjaci su poručili u panici da treba zabraniti svaki kotakt između ljudi, potkrepljući to idejom da bi danas u Srbijii svako mogao biti izvor zaraze. Izlaz je potražen u izmenama i dopunama Zakona o zaraznim bolestima, ali se zaboravlja da je taj zakon bio u prošlosti uspešan kod suzbijanja više epidemija zaraznih bolesti u Srbiji, uključujući tu i epidemiju variole u Jugoslaviji u ranim sedamdesetim godinama XX veka.
Kada je reč o epidemiji KOVIDA 19 u Timočkoj krajini zapazio sam da se korona virus pojavjuje u malim porodičnim epidemijama, kada oboli 2 do tri člana u nekoj porodici uz mogućnost da neko umre. Tada nastupaju velike patnje i nenadoknadive štete za porodicu i društvo. Posmatrao sam takvu pojavu u četiri sela timočkog reona negotinske opštine. U osam porodica iz četiri sela u negotinskoj opštini, obolelo je 28 muškaraca i žena, i umrlo šest. Iz toga se lako može zaključiti da se borba protiv KOVIDA 19, koja je bila usmerena na sprečavanje oboljevanja pojedinaca mora proširiti na porodice.
Razboljevajući porodice korona virus ih razara i ekonomski osiromašuje. Dovodi ih u stanje siromaštva koje bi moralo da predmet solidarnosti i interesovanjanja za ekonomsku pomoć porodicama koje su pretrpele štetu od KOVIDA 19. Treba ozbiljno razmisliti o novčanoj pomoći od najmanje 1 000 do 2 000 evra, koju treba dodeliti odmah svakoj od tih porodica. Ako možemo da dajemo naknade za ujede pasa lutalica do 100 000 dinara svakoj povređenoj osobi, onda bi trebalo pomoći porodicama pogođenim KOVIDOM 19 znatno većom novčanom pomoći.
U Rajcu, 16. novembra 2020. godine
Pripremio dr Petar Paunović, učitelj zdravlja/Rajačka narodna škola zdravlja
