Izložba „Ćurčijski zanat u Zaječaru“, autorke Suzane Antić, muzejskog savetnika i entološkinje Narodnog muzeja u Zaječaru, otvorena je sinoć u galeriji Radul begovog konaka. Publika će u naredna dva meseca imati priliku da vidi postavku koju čine panoi sa fotografijama i objašnjenjima celog procesa prerade kože, ali i članova porodice Antanasijević, koja jedina u Zaječaru i istočnoj Srbiji čuva zanat od zaborava. Publici su predstavljeni i proizvodi iz ćurčijske radionice Antanasijević – prsluci, šubare, kape, obuća…
U celoj Srbiji, ćurčije se mogu izbrojiti na prste jedne ruke, dok je u celoj Timočkoj krajini, jedini ćurčija Nenad Antanasijević iz Zaječara koji je od svojih roditelja nasledio taj stari zanat.
„Moj otac Vlasta je osnovao radnju nekoliko godina pre nego što sam se ja rodio. Otac me je u početku vodio na sve vašare, panadjure, po tome su ćurčije poznate, danas ih nazivaju manifestacijama. Kako sam odrastao zavoleo sam taj zanat i danas ga radim sa puno ljubavi, nekako se srodite sa tim poslom. Imamo male naslednike, nadamo se da će i oni zavoleti ovaj zanat, koji je dosta težak. Teško je da od sirove kože, napravite gotov proizvod toliko savršen da mogu bebe da spavaju na njemu. To je veliki posao, treba čovek sebe mnogo da uloži da bi na kraju to bilo dobro“, kaže Nenad Antanasijević.
U 21. veku mnogima je zanimanje „ćurčija“ gotovo strano, a mnogi i ne znaju šta on pravi, dok je nekada bilo nezamislivo dočekati zimu bez proizvoda tih majstora, koji su pravili odeću od jagnjećih, jarećih, ovčijih i kozjih koža i krzna.
Ovaj stari zanat sredinom 19. veka je bio veoma razvijen u jugoistočnoj Srbiji, dok od sredine 20. veka, sa razvojem industrijske proizvodnje, polako počinje da se gasi.
Suzana Antić, autorka postavke je istakla da je izložba realizovana u okviru ovogodišnjeg projekta kojim je zaječarski Narodni muzej konkurisao kod Ministarstva kulture.
„Ćurčijski zanat je zanat koji je u izumiranju i mi smo u Zaječaru imali sreću da se jedan od poslednjih ćurčija i jedna od poslednjih radnji nalaze baš u ovog gradu. Istraživanja smo započeli 6. maja, od Đurđevdana, kada se otkupljuje koža i pratili smo ceo proces rada sve do oktobra, novembra meseca, a sada i realizovali ovu izložbu“, rekla je Antić.
Nakon pozdravne reči direktora Narodnog muzeja Zaječar Vujadina Miloževića, izložbu, koju posetiocu mogu razgledati u januatu i februaru, otvorio je Bora Dimitrijević, predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe.
Namera je da se ćurčijski zanat stavi na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
