Tamo gde se donose ključne odluke o svakodnevnom životu građana, tu je veoma malo žena. Tome svedoči i podatak da su žene u Srbiji predsednice mesnih zajednica u manje od pet odsto slučajeva, dok je u savetima mesnih zajednica žena nešto više od 10 odsto. U ovom malom broju slučajeva gde se žena nalazi na mestu donošenja važnih odluka za građane, nalazi se Božica Mitrović (55) iz Metriša, koja je predsednica Saveta mesne zajednice u tom zaječarskom selu više od sedam godina. Postala je predsednica kako bi za selo koje voli nešto uradila, ali i pomogla meštanima u rešavanju svakodnevnih problema.
Sa željom da zajedno sa meštanima obnove seosku crkvu koja je u požaru izgorela 2004. godine, Božica Mitrović (55) iz zaječarskog sela Metriš, postala je predsednica Mesne zajednice pre nešto više od sedam godina. Na žalost, želja joj se nije ostvarila ali je zato uspešno, tokom svih ovih godina, pomagala meštanima u rešavanju svakodnevnih problema. Kada nema struje, vode, nema ko da kupi osnovne životne namirnice, Božica je uvek tu da pritekne u pomoć.
„Imala sam svoje ciljeve na početku, zato sam i došla na ovo mesto. Moj cilj je bio da sagradimo crkvu u selu koja je izgorela 2004. godine. 1870. godine je sagrađena, a na praznik Bogojavljenje 2004. godine je izgorela. Moja ideja je bila da postanem predsednica Saveta mesne zajednice kako bih to ostvarila i da pomognem ljudima ovde u selu. Međutim, Grad je bio u lošoj situaciji i nismo uspeli da to uradimo. Problem su bili projekat i građevinska dozvola, za sve to je potrebno dosta para, a sve ostalo bi mi meštani raznim donacijama uspeli da završimo. Međutim, do sada nismo uspeli u tome i žao mi je“, kaže Božica.
Ona radi u Klubu penzionera u tom zaječarskom selu već 18 godina i svakodnevno je u dosluhu sa meštanima. Razgovara sa njima o njihovim problemima, jer kako kaže, u selu su uglavnom pretežno staračka domaćinstva, pa im je samim tim i pomoć neophodna.
„Kada je tokom trajanja pandemije korona virusa stupila na snagu zabrana izlaska za lica starija od 60 godina, ja sam se angažovala kako bi im pomogla. To je izgledalo ovako – čujemo se telefonom, oni mi naprave spisak, daju novac, odem u Zaječar i idem po spisku, onako kako su napisali. Kada sve to kupim, dođem u selo i kreće raspodela, po istim spiskovima. Odem od kuće, do kuće. Takođe sam pomagala u nabavci lekova, pozovem lekara za produžavanje recepata, odem u apoteku, uzmem lekove i donesem im. Izlazila sam im u susret jer znam da nisu mogli, nemaju koga da pošalju, a i smatram da mi je nekako to i posao, tu sam da pomognem, smatram da sam zbog toga na ovom mestu. Trebalo bi mnogo više, ali ne zavisi sve od mene, već i od lokalne sampouprave“, ispričala nam je Božica.
Kako kaže naša sagovornica, telefon je za njene meštane dostupan 24 sata. Pošto je preko dana uglavnom sa njima, telefon zazvoni uveče i to kada je nešto hitno.
„Od toga kad nestane struja, voda, bilo koji problem da se javi, zovu mene, nebitno je da li je to 11, 12 sati uveče, zovu me i javljam se. Morate stalno da budete u kontaktu sa ljudima u selu, ali i u gradu. Kada nastane problem, zovem nadležne u ustanovama koje su predviđene za rešenje problema koji se pojave i mora da se interveniše. Ne možete ljude da ostavite bez struje, vode, ulične rasvete. Imate obavezu prema selu, prema ovim ljudima“, objašnjava Božica.
BITI NA ČELU JEDNOG SELA ZNAČI VOLETI SELO, LJUDE U NJEMU I BITI ODGOVORAN
-Voditi jedno selo, posebno ako si žena, je teško, naročito u nekim situacijama kada dođe do konflikta sa nekim od meštana, koji su, kaže naša sagovornica, često u pravu. Oni žele sređene puteve, bolje uslove za život, a nekada nije moguće ostvariti sve zacrtane ciljeve, jer ne zavisi sve od onog koji vodi jedno selo.
„Biti predsednica Mesne zajednice, pogotovo ako ste žena, je mnogo teško. Vi ste prvi koji mora da odgovori meštanima zašto nisu asfaltirane ulice, zašto nema vode, struje, vi morate da reagujete, date odgovore i rešite probleme. Nekada dođe do razmirica, svađa a vi treba da spustite tenziju, objasnite. Oni su u pravu, ljudi pitaju, traže ali ne zavisi sve od mene. Ovaj posao shvatam ozbiljno, ako sam ga prihvatila, moram da radim odgovorno i sve što je do mene, ja to i uradim jer volim ovo selo. Radila sam dugo u Negotinu, ali sam se vratila ovde kako bih pomogla babi i dedi koji su me odgajali i jer volim ovo selo, volim ljude u ovom selu, kada pomognem njima, ja se osećam bolje jer sam učinila dobro delo. Neke stvari ne radim zato što sam predsednica Mesne zajednice, već osećam potrebu. Kad vidim da je njima dobro, ja se osećam bolje“, rekla nam je Božica.
Obilazeći seoske ulice, na jednoj klupi ispred kuće, sreli smo baka Ružicu Stanisavljević koja nam je potvrdila da starost na selu nije laka, pa je od velikog značaja kada pritekne neko u pomoć, kao što Božica često učini.
„Obilazi me unuk kad može, pomaže mi, a moja komšika Božica me služi kad nešto ovako zatreba, kad nije moglo da se izlazi zbog korone, ona je pomagala. Ona kad ne vidi svetlo, javi odmah unuku, obiđe me često. Kada unuk ne može, dam njoj pare pa mi donese nešto iz grada. Teško je da živite sami, nikom ne bih poželela to, ali šta da radite. Tri meseca mi je bila ruka u gipsu, pala sam u kući i teško je“, rekla nam je baka Ružica.
VODI SELO ALI USPEŠNO BRINE I O SVOM GAZDINSTVU
Osim što je predsednica Mesne zajednica, Božica je i majka troje dece. Sa sinom živi, jedna ćerka je u Negotinu, a druga živi u Češkoj. S obzirom na to da sin radi i često završava druge obaveze, Božica brine o poslovima koje zahtevaju bašta i vinograd, vozi traktor, proizvodi rakiju, vino.
„Kada ste sami, radite sve u kući. Cepam drva, spremam hranu, poizvodim povrće, imam vinograd na oko 20 ari i sve ja to radim, vozim traktor koji je stariji od mene. Volim vinograd, pečem rakiju, vino, koliko da ima da poslužim goste“, kaže Božica.
Oni koji su kao Božica odlučili da žive na selu i da se zajedno sa meštanima bore za bolje sutra, kažu da nikada neće menjati selo za grad, ali da je za to neophodna velika ljubav, kao i prihvatanje da seoski život nije lak. Još teže je kao žena voditi selo, ali suma sumarum, kako nam je Božica rekla, zaboravite na tu težinu kada znate da ste pomogli onima koji su ostali kraj svojih seoskih ognjišta i tu dočekuju duboku starost.
Žene žive i na selu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.