Vreme oko Božića, lepi običaji, kojima ono obiluje, čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina, a sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“
Nedelja uoči Božića, zove se Badnja nedelja.
U ovoj nedelji vrše se pripreme za jedan od najvećih praznika u srpskom narodnom kalendaru. Kuća se sprema od podruma do tavana. Pripremaju se pokloni, a posebna se pažnja posvećuje deci i svim ukućanima.
Stariji ljudi izbegavaju da se šišaju i podrezuju nokte da ne bi posekli zdravlje.
U srpskom narodnom kalendaru je zabeleženo da se u istočnoj i južnoj Srbiji, u koledarskim povorkama, koje su krenule od Svetog Ignjata, igra, peva, diže galama i rasteruju sve zle sile koje vrebaju u Novoj godini.
Dva dana pred Božić, odnosno na Tucindan, Srbi tradicionalno pripremaju božićnu pečenicu. Počinje uređenje i spremanje kuće za praznik Roždestva Hristovog.
Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Tog dana počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje – narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša.
