Već smo pet i po meseci u epidemiji KOVID 19, a još uvek ima potrebe za saznanjima o njoj koja bi pomogla da je shvatimo i bolje se snađemo. Korist od ove peidemije je što učeći o KOVIDUI 19, učimo i o drugim zaraznim bolestima koje nećemo moći da izbegnemo u budućnosti. Učinilo nam se da je KOVID 19, jedna neprijatna epizoda, a sada znamo da je to opasna, za neke smrtonosna bolest. Takvih bolesti je bilo u ovom i u prošlom veku, ali smo ih zaboravili.
Da biste shvatili koliki je epidemiološki značaj KOVID 19, a samim tim i od kolikog je značaja preduzimanje mera zaštite, pokazaću vam neke činjenice o snazi korona i drugih virusa prouzrokovača epidemija i smrtnosti od njih.
Snagu jednog virusa merimo brojem osoba koje može da zarazi jedna bolesna ili virusom inficirana osoba.
Virulencija pojedinih vrsta virusa: SRAS 2,8; Španski grip 2,2; KOVID 19 –; Ebola 1,9; H1N1 1,5; Sezonski grip 1 i MERS 0,5.
Opasnot neke bolesti za stanovništvo merimo broj umrlih obolelih, odnosno smrtnošću.
Smrtnost obolelih od pojedinih virusa: Ebola 50%; MERS 35,6%; STRAS 9,6%; KOVID 18 –; ŠPANSKI GRIP 2,5%; SEZONSKI GRIP 0,1% i H1N1 0.
Tumačenje pojmova:
SRAS = teški akutni respratorni sindrom izazvan korona virusom
MERS = bliskoistočni raspratorni sindrom izazvan korona virusom
Komentar:
Odmah ste primetili da kod KOVIDA 19 nema vrdnosti ni za jačinu virusa ni za smrtnost. Malo, malo pa se u novinama pojave pitanja za stručnjake da li je virus oslabio i kada će se to dogoditi. Računa se da, kada dođe do toga i epidemija će se ugasiti. Nije oslabio i neće se tako ugasiti epidemija. Epidemija će se ugasiti kada više u zajednici ne bude osoba koje mogu da obole, odnosno kada nastupe uslovi koji onemogućavaju prenošenje virusa sa obolelih na zdrave.
Kada je reč o snazi korona virusa, odnosno o virulenciji, u početku se mislilo da je on 3 do 4 puta jači od virusa seznskog gripa. To znači da, dok kod sezonskog gripa jedan oboleli zarazi jednog zdravog, bolesnik zaražen korona virusom zarazi 3 do 4 zdrave osobe. Ali to je samo pretpostavka. A pretpostvka šteti nauci. Do sada ne znamo kolika je snaga korona virusa. Kada se završi epidemija i napravi analiza njenog toka saznaćemo kolika je njegova snaga bila.
Drugo pitanje je pitanje smrtnosti obolelih. Ni na to pitanje ne možemo dati tačan odgovor. Na osnovu nekih podataka o smrtnosti od korona virusa u Srbiji, smrtnost je mala. Na drugom smo mestu posle Nemačke, koja ima najmanju smrtnost na svetu!
Na mnoga pitanja u vezi KOVID-a 19 nemamo odgovore. Pre nekoliko meseci započeto je istraživanje kojim je trebalo da bude obuhvaćeno 4000 dmaćinstava i 17 000 ljudi, koje bi trebalo da odgonetne mnoge zagonetke i nepoznate jednačine sa bezbroj nepoznatih KOVID 19. O tome se ništa ne priča i ne zna. Kao da sve ide po onom koje se često čuje u izjavama članova Kriznog štaba: „To je pitanje na koje ne možemo da odgovorimo“, „Pustite nas da radimo“, a jednom neko od njih reče: „Najbolje radimo kada nikome ne pričamo šta radimo“!
Tačan odgovor i na prethodno pitanje stići će kada dođe kraj epidemije. KOVID 19 je veliki rebus i za stručnjaknj a kamoli za laike. Ono što se zna sigurno je, da je najbolja zaštita od infekcije – izolacija.
U Rajcu, 14. avgusta 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja/ Rajačka škola zdravlja