U julu pre 144 godine odigrala se čuvena Velikoizvorska bitka koja je bila uvod u borbu srpskog naroda za razrešenje nacionalnog pitanja. O događajima vezanim za ovu bitku i čuvenom ISTOČNOM PITANJU čitajte u nastavcima na MAGNUM portalu
Pukovnik Lešjanin je doneo odluku da sve raspoložive snage upotrebi kako bi povratio velikoizvorski položaj, a turske snage potisnuo preko granice.
Napad je trebalo da bude izveden 30. juna (12. jula po novom kalendaru) ujutro. Planom napada je bilo predviđeno da se iz pozadine napadnu oba krila turske vojske. Desna kolona, pod komandom majora Horstiga, upućena je preko Grljana i Vrške čuke u obilazak levog krila turske vojske. I upravo oni su zakazali – nisu se na vreme okupili na polazni položaj. Napad je zbog toga odložen za sledeći dan. Ali bataljoni Beogradske brigade su greškom otišli suviše levo i oko 16 časova izbili pred glavni turski položaj kod Velikog Izvora.
Turci su ih obasuli snažnom vatrom, pa je ovaj neplanirani sukob prerastao u veliki okršaj. Vojnici Beogradske brigade su suzbijeni i naterani na povlačenje do Zaječara. Major Horstig je brzo reagovao. U pomoć im je poslao braničevske i crnorečke bataljone da s boka napadnu turske snage koje su ih gonile. Protivnapad ovih bataljona je bio uspešan i primorao je Turke da odstupe na svoj glavni položaj.
U toj fazi borbe pristigla je vojna pomoć i od pukovnika Milojka Lešjanina. On je iz Zaječara poslao bataljone Crnorečke brigade. Ali ova pomoć nije upotrebljena na pravi način. Vojnici Crnrečke brigade u zabuni su otvorili vatru na srpske vojnike misleći da su Turci, pa su ovi u toj gužvi napustili osvojeni položaj, na koji su se Turci vratili oko 19 časova. U međuvremenu je došlo do razbuktavanja borbi i na ostalim delovima fronta. Kako su turske snage bile svuda nadmoćnije, srpski bataljoni su počeli da se povlače i predveče su stigli na levu obalu Timoka.
„Odstupanje je dosta srećno ispalo“. Štaviše pukovnik Lešjanin je u svom izveštaju istakao da se „naša vojska vrlo dobro borila“ i da u borbi nije uspela samo zbog toga što je „protiv sebe imala najbolju tursku vojsku , odnosno gardu„, koja je i po broju bila nadmoćnija.
Srpski protivnik u ovom sukobu bila je turska vidinska vojska pod komandom Osman Nuri paše. Osman Nuri paša je skoncentrisao 15.000 vojnika nizama (regularne vojske) kod Velikog Izvora i u Kuli.
Pomoć mu je pristizala i od Fazli paše koji je uveliko dovodio vojnike u Vidn. Fazli pašina vojska je uspostavljala kontrolu nad putem Belogradčik – Rakovica.
Brojna prednost je bila izrazito na strani Turaka tako da Timočka vojska nije imala nikakvog izgleda da ofanzivnim akcijama izmeni situaciju na Timoku u svoju korist. Tako je, inicijativa koju je energični Osman paša preoteo bojažljivom pukovniku Lešjaninu još prvog dana rata ostala je u turskim rukama.
Ovim zbivanjima bavila se i svetska štampa, a evo šta o tome u leto 1876. piše London News: „Iz Beograda je stigao telegram koji se odnosi na turski napad na Zaječar. U njemu se kaže da su Turci odbijeni uz velike gubitke, i da su srpske trupe, pošto su prešle granicu blizu Negotina napale bok Osman pašine vojske“.
Detalje o tome čitajte u sledećem nastavku: Dolazak Černjajeva na TIMOČKI FRONT – pripreme za bitku
ISTOČNO PITANJE – 1. DEO: DOGAĐAJI KOJI SU PRETHODILI VELIKOIZVORSKOJ BITKI