DA LI VOLITE PUTOVANJA?
Da li vas je možda neko nekada pitao: „Da li volite putovanja?“ I … šta ste mu vi odgovorili? Da li ste možda razmišljali o tome koliko često putujete ili … kakvu vam radost donose putovanja? Da li bi ste hteli da o tome malo porazgovaramo? Da vam dočaramo sliku onoga što ste oduvek hteli da znate, a niste smeli da pitate…
Još sredinom 16. veka poznati dubrovački pisac Marin Držić je spevao stihove: „Ko doma ne sedi i ne haje truda, taj po svetu vidi i nauči svih čuda“. Zato bi svakome trebalo odrediti da „ne haje truda“ već da s vremena na vreme spakuje svoje kofere i negde otputuje, pa čak i više od toga: da nikada ne zastane duže nego što je potrebno. Sva putovanja čine čoveka pametnijim i boljim, proširuju njegove vidike, oplemenjuju ga. Putovanja čoveku služe da se usklade mašta i stvarnost, da ne zamišlja stvari onakve kakve bi mogle biti, već da ih vidi onakve kakve one zapravo jesu. Ljudi koji ne putuju uvek stoje u mestu, uvek su na početku, na početku knjige, na njenoj prvoj stranici.
Naučna istraživanja pokazuju da putovanja veoma uspešno leče svakodnevni stres i napetost, da opuštaju i smiruju čoveka. Vazduh, kretanje i društvo uvek su bili i ostali najbolji lekovi. Ko jedno leto posveti putovanju – dva leta sebi produži život.
Saznanje da ćemo se u nekom trenutku negde otputovati, promeniti svakodnevicu, pobeći iz rutine i posvetiti se sebi, da ćemo videti nove ljude koje često ne viđamo, upoznati nove krajeve za koje nismo ni znali da postoje, videti nešto što do tada nismo videli, uvek nas iznova uzbuđuje, uvek nas čini radosnim.
Putovanja su oni pravi trenuci kada sebe testiramo: da li smo sposobni da se uhvatimo u koštac sa novim i nepoznatim, šta nam zapravo prija, da li se možemo snaći u novoj sredini, šta želimo da saznamo. Susret sa nepoznatim predelima uvek nas vraća k sebi, uvek nas iznova ispunjava radošću.
Ja sam puno i dosta putovao. Uvek odlazio i iznova se vraćao. Upoznao mnoge lepe krajeve, mnoge zemlje i planine. Potom sam upoznao i svoj kraj, svaki njegov kamen, svaku stazu i puteljak. Tako sam o njemu puno toga naučio, puno saznao i vremenom postao njegov sastavni deo. Pa zato i danas, kada krenem na neko svoje novo istraživanje i putovanje, govorim kao pravdajući se: „Idem da pronađem sebe“.
I puno toga sam zapisivao. Jer zapravo ono što nije zapisano, kao da se nije ni proživelo, kao da se nije ni desilo.
Zato mi dopustite da vas povedem na još jedno lepo putovanje u prošlost, u jedan prekrasni deo istočne Srbije, u zaječarsku kotlinu i grad Zaječar, da vam ispričam o mestima koje su vekovima ljudi posećivali, mestima kroz koje su ljudi trasirali svoje puteve, o mestima gde su se smenjivale civilizacije, da upoznamo okolinu, puteve i saobraćajna sredstva i razbijemo tvrdnju kako je Zaječar mesto u koje se godinama samo pod kaznu dolazilo.
U narednom periodu, pod istim naslovom zajedničke priče „Kako se nekada putovalo“, na ovom istom mestu, možete čitati o tome kako smo nekada putovali, kako su izgledale migracije starih naroda i šta mi od toga imamo, kako su izgledali rimski putevi u našem kraju, gde je prolazio najkraći put od Vidina do Beograda, ko je ukrstio puteve u polju zvanom Zaječar, ko je napravio prve mostove na Belom i Crnom Timoku, šta su to menzulane i kako su one izgledale, kako se putovalo prvih godina po oslobođenju od Turaka, ko je trasirao prve saobraćajnice u Zaječaru i okolini, kako su izgledala putovanja Knjaza Miloša do Zaječara i drugih okolnih mesta, kako su izgledale saobraćajnice u Zaječaru u drugoj polovini 19. veka, kada su počela prva turistička putovanja u ovim krajevima, čitaćete o prvim automobilima u Zaječaru, o ulicama i putevima u okolini Zaječara između dva svetska rata, o tome kako je Zaječar dobio kaldrmu, o tome ko su bili turisti u Zaječaru između dva svetska rata, kako su nastala i razvijala se autosaobraćajna preduzeća u Zaječaru, gde su se sve nalazile autobuske stanice u Zaječaru, kako se sredinom 20. veka putovalo od Zaječara do Beograda, koliko je sedamdesetih godina 20. veka automobila Zaječar imao, zašto smo napravili novi put za Beograd, kada je Zaječar dobio svoj prvi gradski autobuski prevoz i mnogo toga iz oblasti saobraćaja što vas može zanimati.
Ako zaista volite putovanja, onda se spremite da zajedno krenemo na put. Na put ka novim saznanjima i istraživanjima. Na put ka upoznavanju razvoja saobraćaja i putovanja u ovom našem zavičaju.
dr Miodrag Velojić
U narednom nastavku:
KAKO SMO NEKADA PUTOVALI
