U prepunom čitalištu Matične biblioteke Svetozar Marković u Zaječaru, sinoć je promovisana knjiga autora Filipa Paunjelovića, pod nazivom „Tradicionalna kultura Vlaha Crnorečja“. Na promociji je, osim autora, govorio dr Dejan Krstić, etnolog i antropolog, a doživljaj je upotpunio zvucima izvorne vlaške muzike instrumentalista Stefan Radovanović.
Prema rečima Dejana Krstića, knjiga „Tradicionalna kulura Vlaha Crnorečja“, predstavlja jednu čitanku vlaške kulture. Kako kaže, pitka je, jer je pisao čovek iz naroda.
„Većina ljudi ovde je došla nekako srcem jer oseća da je to neko nasleđe, da je to nešto što je nama ostalo od predaka. Međutim, moramo da imamo jedan racionalniji pogled na to i da polako promišljamo šta smo sve izgubili neodgovornim odnosom prema tradiciji, šta treba da radimo sa onim što smo sačuvali a nije mnogo, ali je i to dovoljno, odnosno kakav odnos uopšte treba prema tradiciji da imamo. Moramo da znamo jednu stvar, ne samo Vlaška tradicija, uopšte Balkanska tradicija je poseban tip tradicije, čak je neki nazivaju i civilizacijom. Imamo zapadnu civilizaciju i orijentalnu civilizaciju. Mi smo nekako između, za zapadnjake mi smo na orijentu, za one na orijentu, mi smo možda već zapad. Međutim, odgovorno tvrdim, da bez obzira što imamo elemente Istoka i Zapada, i što su kroz istoriju oni nadvladavali i politički i kulturno na ovom području, ipak je balkanska tradicija, to odgovorno tvrdim, osobena, zbog specifičnih etničkih mešanja, zbog specifičnih istorijskih zbivanja, istorijskih uslova života. U tom smislu ona je interesantna u današnje vreme posebno za turiste zapadnog tipa, jer je njihov stil „posao-kuća“, i traže tih 10-15 dana da odu negde, da dožive nešto egzotično. Ta naša balkanska tradicija za njih jeste egzotična i ona bi mogla da bude deo turističke ponude, ali nije, a to je iz drugog razloga. Mi imamo određeni kompleks u odnosu i na jednu i na drugu tradiciju. U vreme Turaka prestižna je bila orijentalna kultura i svi naši bogati ljudi, sve naše vojvode, ako uzmete one najpoznatije, su onog trenutka kad postanu bogati oblačili tursko odelo, počeli na turski način da uživaju. Naša kultura je bila kultura drugog reda, seljačka kultura, mislim na balkansku uopšte. Tokom 19. veka prestižna je zapadna kultura, i svako nekako ko se „progospodi“, on se već odriče toga, „ovo je nešto seljačko“. To je jedan naš kompleks, jedna naša inferiornost i mi moramo da se oslobodimo toga, znači u redu je ovo što mi srcem osećamo, to je dobro, ali mi moramo da izgradimo jedan stav prema tradiciji. U tom kontekstu je značajna i ova knjiga, upravo zbog tog kompleksa i zbog te inferiornosti, nikada proučavanje tradicije nije dobilo na značaju u ovom društvu. Bilo je čak i perioda kada je umalo da se katedra za etnologiju ugasi, navodno to nam nije potrebno bilo. Danas postoje različiti ambivalentni odnosi prema tradiciji, čak i mnogi etnolozi se odriču proučavanja tradicije, hoće urbanu kulturu da proučavaju, odnosno zapadnu koja nama sada dolazi. Zbog toga je i ova knjiga od velikog značaja“, istakao je dr Dejan Krstić, i naglašavajući vrednost i značaj ove knjige.
„Vrednost u ovoj knjizi daju i neke potpuno nove kategorije u srpskoj etnologiji, možda je u nekim drugim etnologijama to poznato. Istraživači su se zadržali samo na nekim najznačajnijim delovima, recimo uglavnom je to posmrtni kult, pomana, ali vi imate ovde i praznik jagoda, pa „mečkin dan“ u avgustu. Imate mnogo nekih sitnih običaja koji daju jednu novu sliku, sliku koja govori „aha, znači Vlasi imaju jedan bogat godišnji ciklus“, imamo u knjizi i neke balade, igru… Dakle, jedan celovit prikaz tradicionalne kulture koji u isto vreme zadovoljava i naučne kriterijume, ali ima i jednu pitkost i čita se ova knjiga u jednom dahu i ja je svima preporučujem“, dodao je Krstić.
