U ZAJEČARU ĆE BITI IZGRAĐENE DVE KOTLARNICE NA BIOMASU, JEDNA ĆE BITI U PODNOŽJU KRALJEVICE, BLIZU FUDBALSKOG STADIONA, DOK ĆE DRUGA BITI IZGRAĐENA U OKVIRU MEDICINSKOG CENTRA – ZA OVAKVU VRSTU GREJANJA UGLAVNOM SE KORISTI DRVO LOŠIJEG KVALITETA KOJE GRAD MOŽE NABAVITI PUTEM TAKOZVANE HIGIJENSKE SEČE ŠUMA, OREZIVANJEM VOĆNJAKA, KAO I ČIŠĆENJEM REKA OD GRANJA – NIJEDNO ZDRAVO DRVO NA KRALJEVICI NEĆE BITI POSEČENO
U gradu na Timoku će biti izgrađene dve kotlarnice na biomasu. Prvi projekat je mali sistem daljinskog grejanja kapaciteta 0,75 megavata za nekoliko škola, sportsku halu i gradsko pozorište, dok će u okviru drugog dela projekta biti izgrađena kotlarnica u okviru zaječarskog Medicinskog centra kapaciteta 2,2 megavata. Kako se čulo na današnjem sastanku gradonačelnika Zaječara Boška Ničića i predstavnika GIZ-a, ukupna godišnja potreba za drvnom sečkom bila bi do 3.600 tona.
„Zahvaljujući Kancelariji za projekte Vlade Republike Srbije, u Zaječaru će biti izgrađene dve kotlarnice na biomasu. Jedna je u podnožju Kraljevice, Prva je 0,75 megavata, odnosno oko 1 megavat, ako budemo proširivali kapacitet zbog Muzeja rokenrola i zbog još nekih objekata koji se grade, druga je 2,2 megavata. Da bi krenuli u realizaciju tog projekta, neophodno je bilo da se uradi jedna Studija snabdevnja drvnom sečkom, na osnovu koje se može videti da li mi na ovom području imamo sirovinu kojom bi „hranili“ te toplane. Danas smo imali prezentaciju studije ali smo razgovarali i oko kompletne logistike „hranjenja“, tih budućih elektrana drvnom sečkom, od toga, gde i koja količina sečke može da se pronađe, sve do njenog transporta, skladištenja, i na kraju ekspoatacije. Ono što mene raduje, a što studija pokazuje, je to, da su količine mase koja može da se koristi, a mi bi koristili najnekvalitetniju drvnu masu, daleko veće na ovom području, odnosno daleko prevazilazi potrebe ove dve toplane“, istakao je Ničić i dodao:
„Pre nekoliko dana je stigla drobilica, a sutra stiže multifunkcionalna mašina za sečenje šiblja i svega ostalog što će se koristiti kao biomasa. Park šuma „Kraljevica“ je jedan neiskorišćeni potencijal, i žalosno je to, što 2015. godine nije urađena higijenska seča koja ugrožavu tu park šumu i guši je. Mi smo u periodu od 2009. do 2012. godine, za „lečenje“ park šume, mnogo sredstva uložili, upravo zbog toga, što prethodnih 20 godina,. higijenska sečka, nije rađena onako kako treba, pa je došlo do oboljevanja drveća. Nadamo se da sada do toga neće doći, da ćemo ovom mehanizacijom i sa brojem ljudi, koji će biti angažovani preko javnih radova naredne godine, što više iskrčimo, da biomasu skladištimo, da imamo za nekih dve godine ekspoatacije. Nadamo se da će za grejnu sezonu 2020/2021. biti puštene u rad obe kotlarnice. I još jednom da razjasnim, Kraljevica se neće seći. Treba napraviti razliku između seče i higijenske seče. Higijenska seča je šiblje koje obraslo između drveća, šbunje, obolelo drveće, koje guši šumu da se razvija, a radiće se i pošumljavanje tamo gde je već ogoljeno drveće ili je ranije sečeno zbog bolesti. Nijedno zdravo drvo na Kraljevici neće biti posečeno“.
U okviru projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koji sprovodi GIZ, izrađena je Studija snabdevanja drvnom sečkom za Grad Zaječar, koja je pokazala da grad na Timoku može sam da obezbedi funkcionisanje kotlarnice kroz čišćenje ivica puteva, obala reka, žbunja, šiblja…Taj izvor, prema rečima Vojislava Milijića iz GIZ-a, postoji, i on prevazilazi godišnje potrebe tih kotlarnica.
„Suština studije je bila da pokaže koliko ima raspoložive mase na koju se može računati, iz kojih izvora i na koji način se ona može prikupiti. Osim toga, dat je pregled situacije na tržištu i analizirane su dve različite opcije kada su u pitanju logistika i finansije. Jedna opcija je da sam grad organizuje sopstveno snabdevanje biomasom od seče drveća, do proizvodnje sečke i korišćenja te sečke za sagorevanje, dok je druga opcija da se na tržištu kupi drvna sečka. Suština je ta, da je za funkcionisanje te dve kotlarnice, potrebno oko 3.600 tona drvne sečke godišnje, ali da se upravo za tu svrhu koristi drvna sečka lošijeg kvaliteta. Šta to znači? U ovom regionu postoji dosta šuma, ali postoji i velika tražnja za drvetom boljeg kvaliteta koji se može iskoristiti za ivericu, ogrevno drvo, pelet. Tražnje za lošim drvetom, nema. Nema tražnje za tankim drvetom i onim drvetom koje grad Zaječar sam može da proizvede kroz čišćenje ivica puteva, obala reka, žbunja, šiblja…taj izvor sirovine postoji, i on prevazilazi godišnje potrebe ali je suština u tome, kako i na koji način je mobilisati“, istakao je Milijić i dodao:
„Opcija pri kojoj grad Zaječar vrši celokupnu organizaciju snabdevanja je, ne mnogo isplatljivija, ali je isplatljivija, i na taj način se može obezbediti sigurnost, i ono što je glavno u celoj priči, je kada sebe snabdevate materijalom za drvnu sečku sa obala reka ili ivice puteva, vi pre svega, rešavate ekološke probleme. Kroz rešavanje bitnijih problema, obezbeđujete energent kojom ćete se kasnije grejati“.
Rainer Schellhaas iz GIZ-a je na sastanku izrazio veliko zadovoljstvo što će se projekat realizovati u Zaječaru i što su dogovoreni koraci o nekoj daljoj budućoj saradnji.
„Radi se o bileteralnom projektu između Vlade Republike Nemačke i Republike Srbije, sarađujemo sa puno opština u Srbiji i jako smo srećni što možemo da sarađujemo sa Zaječarom jer smo ovde naišli na jako motivisane ljude i vidimo da ovde nabavka biomase nije problem jer postoji dosta izvora. Danas snmo se dogovorili o nekim budućim koracima i budućoj saradnji, gde bismo mogli da pomognemo gradu da se napravi siguran lanac snadbevanja biomasom. Mi se radujemo budućoj sradnji sa Zaječarom“, rekao je Schellhaas.
Na sastanku je rečeno da će kompletan projekat uskoro biti dostupan na sajtu GIZ-a.