U prostorijama Omladinskog centra u Zaječaru danas je održana panel diskusija „Prepoznavanje i procesuiranje slučajeva diskriminacije u obrazovno-vaspitnom sistemu“.
Okosnica panela je Pravilnik o bližim kriterijumina za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u vaspitno-obrazovnoj ustanovi, usvojen u martu, 2016. godine, od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Jovan Marinković ispred Društva za razvoj dece i mladih iz Niša govorio je o cilju ovog panela, o oblicima diskriminacije kao i o samoj prevenciji.
„Na panelu su predstavljene projektne aktivnosti, kao i pravilnik o bližim kriterijumima za poznavanje obilka diskriminacije u vaspitno obrazovnom sistemu. Prisutni su i o tome govore i pravnici iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koji inače pružaju besplatnu pravnu pomoć, posebno svim roditeljima koji sumnjaju da se dešava diskriminacija prema njihovom detetu. Oni tu mogu dobiti savet, ali mogu i da podnesu pritižbu kod poverenice za zaštitu ravnopravnosti koja je takođe podržala ovaj projekat.
Kroz panele radimo i na senzibilisanju nastavnika kako bi prepoznali šta je to diskriminacija, a mnogi ne znaju šta je to. Važno je definisati šta je diskriminaciju. To je stavljanje u neravnopravan položaj pojedince ili grupe na osnovu ličnog svojstva. Nije sve diskriminacija. Može da se odnosi na bilo koga, na decu, a može biti vršena od strane dece, ali i nastavnika, roditelja“, kaže Marinković i dodaje:
„Diskriminacija je prisutna na svakom koraku, samo je pitanje da li je možemo prepoznati lako ili teže, jer postoji ona direktna i prekrivena. Prekrivena se ne vidi na prvi pogled., a one se ispoljava prema deci iz marginalizovanih grupa, prema romskoj deci, deci sa smetnjama u razvoju ili onoj sa sela. Može da se ispolji i prema talentovanim učenicima, a na koje se ne obraća dovoljno pažnje. Diskriminacija se dešava na nivou institucija, jer nisu prilagođeni na pristupi, rampe , toaleti, a odnosi se na lokalne samouprave koje ne pružaju dovoljno finansijskih sredstava za te stvari.“
„Cilj projekta je osnaživanje svih relevantnih aktera, najviše roditelja, nastavnika i uopšte zaposlenih u obrazovnom sistemu, kako bi prepoznali šta je diskriminacija, a zatim i da adekvatno reaguju. Mogu da se obrate svim institucijama na nivou jedne lokalne samouprave, kao što je prosvetna inspekcija, republička inspekcija, ali postoji i Koalicija za monitoring, kojoj se mogu obratiti za pomoć i podršku, mogu da dobiju informacije koje će im biti od koristi.“
Marinković govori i o diskriminaciji u našoj zemlji.
„U našoj zemlji diskriminacija postoji i sada se nešto više govori o njoj, međutim problem je prepoznati je i uočiti . Postoji i u drugi seframa života, ali što se tiče obrazovanja deca su neupućena u to šta je to diskriminacija, za njih je to nepravda, nasilje ili kao neki vid neravnopravnosti, a zapravo ona postoji. Zastupljena je, ali se mora raditi na tome da se umanjuje, svi relevatni faktori moraju da se ujedine i da se prevenira. Ukoliko nakon svih preduzetih mera ne dođe do smanjenja, represivna mera je podnošenje pritužbe“.
„Prosvetni radnici se edukuju i u sklopu svog rada imaju stručna usavršavanja, seminare, na njima je i na njihovoj spremnosti da li će da rade aktivno na prepoznavanju i da u okviru svoje škole traže savete od strane nadležnih insttuicija“, objašnjava Marinković i pravi vezu sa vršnjačkim nasiljem i nasiljem među decom
„Kada govorimo o diskriminaciji ona je vrlo teška za prepoznavanje i postoji jedan niz aktivnosti koji prethode samom činu nasilja. Nasilje je konačan rezultat i nešto što se dogodi na kraju, nakon svih preduslova koji se ispune, kao što je izopštavanje iz grupe ili su tu neke sitne prekrivene radnje koje ne mogu tako lako da se opišu. Sve one dovode do nasilja, a diskriminacija je preduslov“.
Marija Sebić lokalna koordinatorka projekta kaže da su ovakvi paneli dobri za prepoznavanje diskriminacije u društvu.
“ Mi smo analizirali slučajeve diskimrinacije, pa tako za sada nismo imali konkretne prijave za diskriminaciju na teritoriji grada Zaječara u okviru vaspitnih i obrazovnih insitucija, što ne znači da ih neće biti u nekom narednom periodu. Osnovni cilj projekta je otvaranje onih pitanja o diskriminaciji koja mogu biti problematična“, rekla je Sebić.
Panel diskusija je bila u organizaciji UG „Dečja radost“ iz Zaječara, u okviru projekta „Monitoring inkluzivnog obrazovanja i procesuiranje diskriminacije“ i izazvala je veliko interesovanje.
Okosnica panela je Pravilnik o bližim kriterijumina za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u vaspitno-obrazovnoj ustanovi, usvojen u martu, 2016. godine, od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
__________________________
Projekat „Ritam grada“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta lokalne samouprave Grada Zaječara.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.