Bogatstvo kulturne baštine Knjaževca – tradicionalni običaji, narodna umetnost, kulturne manifestacije, festivali
Knjaževac je jedan od gradova istočne Srbije u kojem se kulturna baština ne čuva samo kroz spomenike i istorijska svedočanstva, već i kroz živu tradiciju, narodno stvaralaštvo i brojne manifestacije koje okupljaju građane i goste iz zemlje i inostranstva. Tradicionalni običaji, narodna igra i pesma, umetničko izražavanje i festivalska dešavanja čine važan deo identiteta ovog kraja i doprinose njegovoj prepoznatljivosti kao značajnog kulturnog centra Timočke krajine. Posebno mesto u očuvanju i predstavljanju kulturne baštine imaju Festival kulture mladih Srbije i Sabor na Kadibogazu, manifestacije koje kroz umetnost, folklor, običaje i međunarodnu saradnju povezuju prošlost sa savremenim kulturnim životom Knjaževca.
U Knjaževcu je u subotu uveče otvoren 65. Festival kulture mladih Srbije, jedna od najznačajnijih i najdugovečnijih kulturnih manifestacija u Srbiji.
Tokom devet festivalskih dana, od 18. do 26. jula, posetioce očekuje bogat program koji obuhvata muziku, pozorišne predstave, poeziju, film, likovnu umetnost, folklor i brojne sadržaje za najmlađe. Festival je počeo u subotu uveče ispred Doma kulture, u centru grada, Internacionalnom smotrom folklora.
Prisutne, na platou ispred Doma kulture, pozdravio je prvi čovek Opštine Knjaževac Milan Đokić, koji je podsetio da kultura nije samo umetnički izraz, već da predstavlja most od prošlosti preko sadašnjosti do budućnosti.
„Kultura je ogledalo tradicije jednog naroda i nešto šta pravi različitosti od jednog naroda do drugog. Imaćemo prilike u narednim danima da kroz sve vidove kulture uživamo u lepim festivalskim danima. Ono što me posebno raduje je to da je veliki broj učesnika volontera uzeo učešće u organizaciji ovog festivala. Posebnu zahvalnost dugujemo organizatorima festivala, pre svega, na osmišljavanju i realizaciji jednog lepog programa u kome ćemo, sasvim sam siguran uživati u narednim danima i večerima. Veliku zahvalnost dugujemo Ministarstvu kulture i ministru Selakoviću koji nam evo godinama pomaže ne samo pri organizaciji ovog festivala, već da naš Dom kulture izgleda ovako kako izgleda. Od velike sale pa do spoljašnjosti, a i da nabavimo svu ovu opremu koja nam je neophodna i sa kojom realizujemo mnoge manifestacije, pa i ovaj naš tradicionalni festival“, rekao je Đokić i dodao:
„Želim vam da uživate u lepim festivalskim danima, da ih provedemo svi zajedno, da nam ostanu u pamćenju kao što i zaslužuje Šezdeseti peti Festival kulture mladih Srbije“.
Igra i pesma oduvek su bile univerzalni jezik koji povezuje narode, čuva tradiciju i gradi nova prijateljstva. Upravo u tom duhu posetioci Festivala u su u subotu imali priliku da upoznaju bogatstvo kulture naroda iz različitih krajeva sveta i istovremeno uživaju u lepoti srpskog narodnog stvaralaštva, u izvođenju Škole folklora Kolo Doma kulture Knjaževac, koja već godinama okuplja decu, mlade i ljubitelje narodne tradicije, negujući srpsku narodnu igru, pesmu i običaje. Kroz svoj rad „Kolo“ čuva bogatstvo kulturnog nasleđa ovog kraja i vaspitava nove generacije koje sa ponosom predstavljaju Knjaževac na brojnim festivalima i kulturnim manifestacijama širom Srbije.
U nastupima mladih ljudi iz Portugalije, Perua i Knjaževca, njihovoj igri i koreografiji uživali su Knjaževčani svih generacija, ali i njihovi gosti koji ovo leto, ili bar njegov deo, provode u jednoj od najlepših varoši u Srbiji.
Festival se završava koncertima u Gurgusovačkoj kuli. U petak, 25. jula, nastupiće Alen Islamović i grupa THCF, dok će u subotu, 26. jula, festival biti zatvoren koncertima Jovane Pajić i Tanje Savić.
Organizatori festivala su Festival kulture mladih Srbije i Dom kulture Knjaževac, uz podršku Opštine Knjaževac i Ministarstva kulture Republike Srbije.
„Pozivamo sve građane i goste da budu deo jedinstvene festivalske atmosfere i uživaju u programima koji će i ovog leta Knjaževac učiniti jednim od centara kulturnih dešavanja u Srbiji“, poručuju organizatori.
Festival kulture mladih Srbije nastao je pre šest decenija, kada je 1951. godine grupa timočkih studenata došla na ideju da organizuje multikulturnu smotru. Takva ideja ostvarena je 1962. godine kada su u dvorištu knjaževačke Gimnazije održane prve studentske igre na kojima je učestvovalo oko 300 studenata iz nekoliko gradova Timočkog i Niškog regiona. Godine 1966. smotra postaje republička i dobija naziv Muzičke igre studenata Srbije, a potom Umetničke igre omladine i studenata Srbije. Počev od 1972. održava se pod nazivom Festival kulture mladih Srbije.
Nema sumnje, Festival kulture mladih u Knjaževcu kroz godine i decenije menja svoj karakter prateći trednove koji su aktuelni, ali ne gubi na kvalitetu.
Na Kadibogazu tradicionalni Sabor prijateljstva Srbije i Bugarske
Na Kadibogazu, na granici između novokoritskog kraja i bugarskog sela Salaš, održan je proteklog vikenda tradicionalni Sabor na Kadibogazu, jedna od najznačajnijih prekograničnih privredno-turističkih manifestacija u ovom delu Balkana.
Centralna svečanost održana je u subotu, a počela je simboličnim otvaranjem granice i polaganjem venaca na Spomenik prijateljstva, čime je još jednom potvrđeno dugogodišnje prijateljstvo opština Knjaževac i Belogradčik.
Organizatori manifestacije su Opština Knjaževac, Turistička organizacija opštine Knjaževac i Opština Belogradčik.
Predsednik Opštine Belogradčik Bojan Minkov istakao je da će izgradnja stalnog graničnog prelaza i novog puta biti od velikog značaja za obe zemlje, jer će doprineti razvoju turizma i lakšem povezivanju građana.
U ime Opštine Knjaževac, opštinski većnik zadužen za turizam Goran Popović naglasio je da će budući stalni granični prelaz značajno skratiti put do Stare planine i Belogradčika, što će doprineti većem broju turista i jačanju turističke saradnje Srbije i Bugarske.
Narodni poslanik Branislav Josifović izrazio je uverenje da će međudržavna komisija ubrzati procedure kako bi stalni granični prelaz na Kadibogazu bio otvoren u narednim godinama.
Tokom sabora, posetioci su uživali u bogatom kulturno-umetničkom programu, gastronomskoj ponudi i tradicionalnoj robnoj pijaci, dok je privremeno otvaranje granice omogućilo brojne susrete, druženje i jačanje veza između stanovnika pograničnih područja.
Sabor na Kadibogazu, obnovljen 2001. godine, iz godine u godinu okuplja sve veći broj posetilaca i predstavlja simbol prijateljstva, saradnje i dobrosusedskih odnosa Srbije i Bugarske.
Na prevoju Kadibogaz, na samoj granici Srbije i Bugarske, već više od jednog veka održava se jedna od najneobičnijih manifestacija na Balkanu – Sabor na Kadibogazu. Za stanovnike knjaževačkog Novog Korita i bugarskog Salaša ovaj sabor nikada nije bio samo vašar, već mesto susreta porodica, prijatelja i komšija koje je državna granica razdvojila.
Prvi sabor održan je 1925. godine, u vreme kada su ljudi sa obe strane Stare planine želeli da očuvaju vekovne veze. Vremenom je postao tradicija koja je okupljala hiljade posetilaca, uz narodnu muziku, igru, trgovinu i druženje.
Zbog političkih prilika i zatvaranja granice, sabor je pedesetih godina prošlog veka ugašen. Tek posle skoro pola veka, 2001. godine, zahvaljujući saradnji opština Knjaževac i Belogradčik, tradicija je obnovljena i ponovo je oživelo mesto koje simbolizuje prijateljstvo dva naroda.
Posebnost Sabora na Kadibogazu je i u tome što se tokom trajanja manifestacije otvara privremeni granični prelaz, pa posetioci iz Srbije i Bugarske mogu da pređu granicu uz važeći lični dokument i zajedno učestvuju u programu.
Danas je Sabor na Kadibogazu jedna od najvećih prekograničnih privredno-turističkih i kulturnih manifestacija u ovom delu Balkana. Pored kulturno-umetničkog programa, predstavljaju se proizvođači hrane, vina, rukotvorina i tradicionalnih zanata, dok je najveća vrednost sabora i dalje ono zbog čega je nastao – susreti ljudi i očuvanje dobrosusedskih odnosa.
Posle više od sto godina od prvog okupljanja, Kadibogaz ostaje mesto na kome granica ne razdvaja, već povezuje.
Kroz manifestacije poput Festivala kulture mladih Srbije i Sabora na Kadibogazu, Knjaževac potvrđuje da je bogatstvo njegove kulturne baštine sačuvano u živim običajima, narodnoj umetnosti i tradiciji zajedničkog okupljanja. Ove manifestacije ne predstavljaju samo kulturne događaje, već i važan način očuvanja identiteta, prenošenja znanja na mlađe generacije i jačanja veza među ljudima.
Negovanjem folklora, pesme, igre, rukotvorina i drugih oblika narodnog stvaralaštva, Knjaževac čuva autentičnost svog kraja i istovremeno ga predstavlja široj publici. Upravo zato kulturne manifestacije i festivali imaju značajnu ulogu u očuvanju i promociji kulturne baštine, čineći Knjaževac prepoznatljivim mestom susreta tradicije, umetnosti i zajedništva.
Sadržaj je objavljen u okviru projekta Knjaževac – Između tradicije i budućnosti. Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine Knjaževac.