Jedna od najaktuelnijih pojava u knjaževačko-belogradčičkom staroplaninskom srpsko-bugarskom pograničju jesu gastronomske manifestacije. Sa knjaževačke strane ove godine je 19. put održana „Šipurijada“ u Novom Koritu, četvrti put „Prženijada“ u Ošljanu, a prošle godine su po peti put održani Timočki dani oraha u Vitkovcu (ove godine nisu zbog veoma lošeg roda oraha). Sa belogradčičke strane u Salašu su ove godine po drugi puti održani Festival torlačke kuhinje i Festival trnjine, a pre nekoliko dana, u subotu 8. novembra, u selu Staćevci po prvi put je održana manifestacija „Praznik na staćevskog krompira“ (u originalu: „Praznik na stakevskija kompir“).
Staćevci (u dijalektu, a Stakevci zvanično na bugarskom) jedno je od najizrazitijih torlačkih sela u belogradčičkom kraju, sa osobenim torlačkim govorom. Zbog toga u nazivu manifestacije nije zvanična bugarska reč za krompir „kartof“, već dijalekatska torlačka „kompir“ (sa naglaskom na „i“). Ovo staroplaninsko selo je u prošlosti bilo poznato po izuzetno kvalitenom i ukusnom krompiru, pa je to bio povod da se upravo ova biljka izabere za motiv gastronomske manifestacije. Inače, nije slučajno odabran ni datum manifestacije. Po kalendaru Bugarske pravoslavne crkve, koja je prihvatila gregorijanski kalendar, to je dan Svetog arhangela Mihaila, koji je jedna od zavetina („obrok“) sela Staćevci. Stari zavetni („obročni“) krst posvećen Arhangelu Mihailu nalazi se na ulazu u selo. Dugo godina je bio zapušten i zavetina nije proslavljana, ali je prošle godine obnovljen i ponovo je početo njeno proslavljanje. Organizatori manifestacije „Praznik staćevskog krompira“ su kmetstvo (mesna zajednica) Staćevci, na čelu sa kmetom Svilenom Georgijevim, i Narodno čitalište (Dom kulture) „Krum Bačvarov – 1892“ iz Staćevaca, koji vodi sekretar Dimka Cvetičeva. Ovu manifestaciju, kao i druge u opštini Belogradčkik, zdušno podržava Opština, na čelu sa opštinskim kmetom (predsednikom) Bojanom Minkovim.
Ove manifestacije, kao i neke druge (zavičajna okupljanja, seoske zavetine, folklorni festivali, granični vašar na Kadibogazu…), prilika su i za prijateljske susrete i međusobno gostovanje ljudi sa dve strane granice (mada su veoma prisutna i pojedinačna prijateljska gostovanja). Značajnu ulogu u ovoj prekograničnoj saradnji ima Zavičajno društvo Timočana-Torlaka sa sedištem u Minićevu. Od prošle godine organizatori Festivala torlačke kuhinje i Festivala trnjine iz Salaša, a od ove godine i organizatori „Praznika staćevskog krompira“, pozivaju ovo zavičajno udruženje da na njihove manifestacije organizovano dovede što više učesnika i posetilaca iz Srbije. Ove godine je, na čelu sa predsednikom Zavičajnog društva Timočana-Torlaka dr Dejanom Krstićem, u Staćevce otišlo dvadeset šestoro ljudi iz Zaječara, Knjaževca, Bora, knjaževačkih sela Ošljana i Vasilja, i iz Beograda.
Manifestacija je održana na glavnoj seoskoj ulici, blizu centra sela. Održavanju ovog festivala, što i ne čudi s obzirom na to da je novembar mesec, atmosfersko vreme nije bilo baš naklonjeno – padala je kiša. To je sigurno umanjilo broj posetilaca, kojih bi, da je vreme bilo bolje, zasigurno bilo mnogo više. Međutim, uprkos lošem vremenu, atmosfera i raspoloženje na manifestaciji bili su izuzetni. NJu su činili sajam kako domaćih i zanatskih proizvoda uopšte tako i jela od krompira, kao i zvanični deo i kulturno-umetnički program. Na štandovima sa domaćim i zanatskim proizvodima, a i sa jelima od krompira, učestvovali su i pojedini gosti iz Srbije (bilo je i onih koji su išli samo kao posetioci).
U zvaničnom delu, posle samog otvaranja, prisutnima su se obratili Bojan Minkov, kmet opštine Belogradčik, Vanja Vasileva, narodna poslanica za Vidinski okrug u državnom parlamentu, dr Dejan Krstić, u svojstvu predsednika Zavičajnog društva Timočana-Torlaka, i Desislava Ivanova, direktorka regionalne biblioteke „Mihalaki Georgijev“ u Vidinu. Potom je otac Rafail, belogradčički paroh, zajedno sa još dvojicom svojih kolega sveštenika iz Vidina, obavio obred osvećenja vode („vodoosvet“), koji se i inače u Bugarskoj obavlja prilikom masovnijih okupljanja, a potom i obred u vezi sa žrtevenim jelima, takozvanim „kurbanom“, posvećenim seoskoj zavetini („obroku“) Sveti Arhangel Mihail. Ovaj obred je trebalo da bude održan pored samog zavetnog („obročnog“) krsta na ulazu u selo, ali je ovog puta zbog lošeg vremena održan na saborištu manifestacije. Osvećena jela podeljena su svim učesnicima manifestacije.
U bogatom folklornom kulturno-umetničkom programu, koji je usledio posle zvaničnog otvaranja i obreda, učestvovale su pevačke i igračke grupe iz sela u Vidinskom okrugu: Salaš, Čuprenje, Staropatica, Ružinci, Plešivec i Gъmzovo, kao i iz gradova Vidin i Belogradčik. Na kraju manifestacije spontano se razvilo kolo, u kojem su učestvovali i gosti iz Srbije.
Izložba jela od krompira bila je takmičarskog karaktera. Jela je probao i posle kulturno-umetničkog programa nagrade dodelio tročlani žiri u sastavu: dr Žoro Nikolov, ugledni kardiolog iz Belogradčika, Vanja Vasileva, narodna poslanica, i Desislava Ivanova, direktorka regionalne biblioteke u Vidinu. Prvu nagradu dobila je ekipa iz sela Salaš (opština Belogradčik), drugu iz sela Staropatica (opština Kula) i treću iz sela Staćevci. Ekipa iz Zaječara, koji su činile Mira Krstić i Smilja Andrić, dobila je diplomu za najbolje predstavljena jela od krompira. Učesnici izložbe, posle prolaska žirija, jela su podelili posetiocima manifestacije.
Osmoro gostiju iz Srbije ostalo je i posle manifestacije u Staćevcima. Oni su se, kao gosti kmetstva i čitališta, tog i narednog dana posle noćenja u ovom selu, još jednom uverili u izuzetno gostoprimstvo Staćevčana. Pored izuzetnog druženja, to je bila prilika i da još bolje upoznaju ovo prelepo planinsko selo i njegove zanimljivosti, u kojem su prilično razvijeni i seoski, lovni i planinski turizam (ima i dečije odmaralište i nekoliko kuća za goste). Sutradan su obišli i jednu prijateljsku porodicu u selu Graničak kod Belogradčika, gde su, takođe, i to ne prvi put, naišli na izuzetno gostorimstvo.
dr Dejan Krstić