SAJAM DOMAĆE RADINOSTI, STARIH ZANATA I TRADICIONALNIH JELA OŽIVEO BOGATO KULTURNO NASLEĐE BORA I OKOLINE
Sajam domaće radinosti, starih zanata i tradicionalnih jela, koji je održan u gornjem holu Ustanove Sportski centar “Bobana Momčilović Veličković” u Boru, bio je dobra prilika za predstavljanje domaćih poljoprivrednih proizvođača i potencijalna mogućnost za razvoj sopstvenog biznisa, ali i da se vidi čime to ovaj deo Srbije još uvek raspolaže i šta je sve sačuvano kada je reč o starim zanatima, tradicionalnim jelima i običajima.
Sajam je okupio oko 30 izlagača iz Bora, Zaječara, Kladova, i okolnih sela – Zlota, Šarbanovca, Jasikove, Nikoličeva i Vražogrnca.
„Prethodnih godina radili smo razne vrste sajmova, bilo je inovativnih, a ovo je nešto iz naše tradicije, našeg etno stila, prilika da se predstave naši proizvođači domaće radinosti, prometeri starih zanata i domaće hrane“, rekao je Radoica Trailović, v.d. direktora Biznis inkubator centra.
Cilj ovakvog okupljanja jeste očuvanje kulturnog i gastronomskog nasleđa ovog dela Srbije, a prema rečima izlagača, njihov glavni zadatak jeste da stare zanate predstave pre svega mladima i među njima pronađu one koji će tradiciju sačuvati i nastaviti.
Izlagači su predstavili predmete od vune i kože, narodnu nošnju, suvenire, ukrasne predmete, ručno rađene igračke i tradicionalna jela.
Posebno interesovanje privukao je razboj pored štanda Udruženja Misija kreativa iz Kladova na kome su izloženi različiti predmeti sa tkanim i vezenim motivima.
Ovo udruženje postaji već 18 godina, a cilj okupljenih u udruženju je da kroz edukaciju mladim naraštajima predstave i prenesu veštine starih zanata, saznajemo od Svetlane Spatarević Popović, članice udruženja Misija kreativa.
„Bavimo se tkanjem, vezom, zlatovezom, pustovanjem i svim tim starim zanatima. Jedan od tih starih zanata je štampuit, to je vlaški vez na plišu.
Koristi se u donjem podunavlju, radi se na plišu posebnom tehnikom i posebnom iglom“, navodi Svetlana Spatarević Popović.
„Ovakav vlaški vez radi se samo u Donjem Podunavlju, a ovde gore to su sasvim druge šare, a i sve te šare imaju svoje značenje u našoj tradiciji. O tome šta koja znači, šta simbolizuje, prilika je da razmenimo znanja na ovakvim sajmovima, jedna drugu dopunjujemo, pitamo za savet onu koja je upućenija, a ako nešto tokom rada saznaš važno je da preneseš odmah, da se žene ne bi mučile, da taj korak preskoče“, dodaje Spatarević Popović.
Kako navode žene iz udruženja Misija kreativa, suština njihovog rada nije samo da sačuvaju tehniku starih zanata, već i da se ona primeni na predmetima koji će da žive u okruženju:
„Takav predmet onda neće da smeta, imaće mesta u našem životu“.
Rukotvorine u turizmu
Rukotvorine ili proizvodi tradicionalnog seoskog zanatstva, postale su popularni suveniri koji odražavaju materijalne i nematerijalne tragove kulture. Uloga rukotvorina kao suvenira je različita, uključujući etničku, ekonomsku održivost i održivost mesta. Rukotvorine u turizmu se ističu kroz autentičnost, imaju ulogu u ekonomskom razvoju područja ili kroz ulogu nacionalnog brenda. Autentičnost je pojam za izvornost i kvalitet koji ima ulogu za reputaciju brenda. Potrošači na tržištu teže autentičnosti i taj trend se intenzivira u odnosu na širok spektar drugih savremenih proizvoda. Stari i umetnički zanati i poslovi domaće radinosti daju važan pečat turističkoj ponudi istočne Srbije.
Pored razgledanja, posetioci sajma su imali priliku i da kupe neki od izloženih proizvoda, a njihovu pažnju posebno su privukli štandovi sa gastronomskom ponudom. Poetioci sajma mogli su da probaju domaće vino, rakiju, sireve, med i kolače, ali i druge specijalitete specifične za ovaj kraj.
Folklorna grupa kulturno-umetničkog društva „Petar Radovanović“ iz Zlota prikazala je igre koje se od davnina prenose sa “kolena na koleno” i oslikavaju duhovnu i kulturnu prošlost ovog kraja.
KUD „Petar Radovanović“ iz Zlota je osnovan 1948. godine, a prema rečima Ljiljane Vukić, sekretara ovog društva, od dana osnivanja do današnjih dana bavi se čuvanjem tradicije, pogotovo igara, pesama i običaja zlotskog kraja.
„U svom sastavu imamo ovu najmlađu grupu, to je naš podmladak na koji smo posebno ponosni. To je samo jedan deo podmladka. Imamo omladinsku grupu, imamo grupu veterana i etno sekciju, koja je aktivna u svakom segmentu, jer pored igara, pesama i svih ovih običaja, naša tradicionalna hrana ima veliki značaj u našem društvu“, navodi Ljiljana Vukić i ističe:
„Drago nam je što imamo u svom sastavu podmladak kome možemo da prenesemo sve to, kao što je nama prenešeno, jer je cilj očuvanje tradicije ne samo u teorijskom smislu, nego i u praktičnom, da se to oseti, da se to doživi. Ako mlada osoba nema osećaja i ne doživljava to, ona i ne može da se bavi time“.
Kulturno-umetničko društvo „Petar Radovanović“ iz Zlota broji preko sto članova, raspoređenih kroz pionirski deo, omladinski, stariju grupu i grupu veterana.
„Često se okupljamo, zato što imamo i česta gostovanja, imamo i nastupe i tu nam pomoć pruža Osnovna škola „Petar Radovanović“ iz Zlota koja takođe radi sa decom i koja okuplja decu, što nam puno znači da bi mi dalje mogli da radimo, da prezentujemo to stvaralaštvo, jer, ponavljam, da nije podmladka, nijedno kulturno-metničko društvo ne bi moglo da funkcioniše“, ističe Ljiljana Vukić.
Sajam domaće radinosti, starih zanata i tradicionalnih jela obišao je i gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić, koji je nakon razgovora sa izlagačima istakao i da za njega veliku čast i zadovoljstvo predstavlja činjenica da stoji pred omladinom u tradicionalnoj vlaškoj nošnji.
Sajam domaće radinosti, starih zanata i tradicionalnih jela u Boru, organizovan zahvaljujući Biznis inkubator centru, predstavlja, navodi Milikić, veliku stvar za ovaj lepi kraj istoče Srbije, jer u Boru živi 21 nacija.
„Različitost nacija koje žive ovde je naša prednost. Prednost jer upravo kroz tu različitost postojemo jači i bolji ljudi, a ono što je moja molba, pre svega KUD-ovima, ljudima koji se bave održavanjem kulture i tradicije našeg kraja, istočne Srbije, jeste da mlade ljude, mladu decu, uče folkloru i tradiciji naroda kome pripadaju, jer je to jedini način da ostane i da živi svaki narod koji živi ovde. I to je prednost i obaveza i odgovornost svakog od vas i svakog od nas“, naveo je Milikić i dodao:
„Zato mi je danas posebno drago da u Boru postoji i organizuju se ovakav sajam. Posebno sam ponosan kada sam obilazeći štandove video ovde staru vlašku, srpsku i ostale nošnje, promotere starih zanata i to je nešto što definitivno pokazuje da Istoča Srbija ima svoje korene, koreni su duboko ucrtani u svakog od nas, bez obzira na to kom narodu pripadamo i kako se osećamo i izjašnjavamo, a poštovanje tradicije i kulture je ono što nas drži zajedno“.
Svakako događaji poput sajma domaće radinosti, starih zanata i tradicionalnih jela u Boru predstavljaju mnogo više od izložbe rukotvorina — oni osnažuju svest o bogatom kulturnom nasleđu ovog kraja i podstiču očuvanje starih veština koje sve ređe viđamo. Kroz izlaganje lokalnih majstora i kulinarskih specijaliteta, stvara se most između generacija, uče se vrednosti istrajnosti, kreativnosti i zajedništva. Tako ovaj događaj ne samo što promoviše turističke i ekonomske potencijale regiona, već i jača identitet zajednice, inspiriše mlade da vrednuju korene i doprinosi da kulturna baština ostane živa i relevantna i u budućnosti.
Autor: Bobana Obrenović
Projekat „Oko zlatnog Bora“, sufinansiran je od strane Gradske uprave Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.