Komemoracija povodom smrti Bore Dragićevića održana je danas u Velikoj sali Skupštine grada Zaječara, u prisustvu članova porodice, brojnih saradnika, prijatelja i poštovalaca.
Veliki čovek, uspešan biznismen, sportista i sportski radnik
Zaječarci, sportski radnici, saradnici, prijatelji, od Bore Dragićevića oprostili su se rečima koje je pročitao jedan od bivših igrača i trener Timoka Goran Stanković.
Bora Dragićević, kako to gordo zvuči
Takav je bio i čovek – gord i od reči, ljudska gromada. Nema tih reči kojima bi se mogao opisati rad i dela koja su ostala iza njega.
Čovek sa jasnom vizijom i jakom voljom, sa velikim organizatorskim sposobnostima. Radio je na tome da iza sebe ostavi veliki i neizbrisivi trag – u čemu je i uspeo. Još kao podstanar sa svojom suprugom imao je jasnu viziju da će uspeti u životu i postati jedan od viđenijih, uglednijih i imućnijih Zaječaraca.
Kao dečak igrao je fudbal, kao i sva deca. Fudbalsku karijeru započeo je u svom voljenom „Timoku“, gde je u pionirima nastupao za selekciju Srbije. Kasnije je za prvi tim, kao perspektivan igrač, nastavio u Fudbalskom klubu „Bor“, koji se tada takmičio u Prvoj ligi Jugoslavije. Povreda ga je omela da nastavi profesionalnu fudbalsku karijeru. Odlazi u Beograd na studije, gde je diplomirao na DIF-u, a kasnije magistrirao na ekonomiji. Tokom studija nastupao je za FK „Bežanija“.
Po završetku studija vraća se u Zaječar i preuzima selekciju omladinaca. Rekao je da će sa omladincima biti prvi, iako je do tada „Bor“ bio neprikosnoven i mnogi nisu verovali u to. Posle šest meseci rada odlazi u vojsku. Po povratku iz vojske, ono što je obećao – to je i ostvario. Kada su ga pitali: „Kako ste uspeli?“, rekao je:
„Da biste uspeli, morate biti maksimalno posvećeni, verovati u to što radite, izvršiti pravu selekciju, dati jasne zadatke, izvući maksimum kroz kvalitetan rad. Postavite cilj ka kojem će svi stremiti i kroz rad stvorite nekoliko prvoligaških igrača. Tada je uspeh neizbežan“.
Po mišljenju mnogih, stvorio je jednu od najboljih generacija Timoka svih vremena, čiji su igrači nastupali za omladinsku reprezentaciju, kasnije igrali u saveznom rangu i u inostranstvu.
U kraćem periodu radio je u prvom timu kao trener, ali ubrzo postaje direktor Sportskog centra Zaječar i prestaje sa trenerskom karijerom.
Obavljao je funkciju predsednika skupštine „FK Timok“.
Organizator je prvog novogodišnjeg turnira u malom fudbalu u sportskoj hali, koji je kasnije postao tradicionalan i prerastao u jedan od najjačih turnira na ovim prostorima.
Njegova je zasluga što Zaječar danas ima predivan kompleks sa teniskim terenima na Kraljevici.
Po odlasku iz Zaječara u Beograd, bio je direktor prestižne fabrike nameštaja „Eurosalon“, koja je bila lider na Balkanu. Sa suprugom, vrhunskim doktorom stomatologije, otvara niz stomatoloških ordinacija. Zatim, kao suvlasnik, kupuje fabriku vode u Krivom Viru.
Bio je član upravnog odbora Crvene zvezde i FSS za mlade kategorije, fudbalski menadžer. Osnovao je firmu koja se bavila medijacijom, logistikom i merčendajzingom. Često je pomagao onima kojima je bila potrebna pomoć – kroz donacije i kao pokrovitelj raznih manifestacija.
U periodu jedne od najvećih finansijskih kriza, kao predsednik kluba, svojim sredstvima i sa samo nekoliko saradnika, uz pomoć lokalne samouprave, posrnuli FK „Timok“ iz Zone doveo je do Prve lige Srbije, što je jedan od najvećih uspeha u dugoj istoriji „Timoka“.
Uvek smiren i umeren, bez ikada povišenog tona, rešavao je naizgled nerešive situacije.
Sa sobom je sigurno poneo još mnogo ideja i projekata koje nije imao vremena da sprovede u delo, jer ga je prekinuo odlazak u večnost.
Reći „zbogom“ nikada nije lako, a posebno je bolno kada se zauvek pozdravljamo sa dragom osobom.
Prva stvar koja nam padne na pamet jesu sve one reči koje nismo stigli da izgovorimo i osećaj da smo premalo vremena proveli zajedno.
Nakon evociranja uspomena i govora Dragićevićevih bliskih saradnika i prijatelja Branislava Tasića i Janka Tošića, u emotivnom obraćanju supruga Bore Dragićevića je navela da je Bora bio divan čovek i predivan otac.
„Najbolji otac na svetu, vrlo istrajan čovek i žao mi je što smo ga tako rano izgubili. Hvala vam što ste se ovako odazvali i mislim da bi on bio jako ponosan na sve vas koji ste došli da mu odate poslednju počast“, kazala je Biljana Dragićević.
Vrlo emotivan bio je i govor njegovog sina Ivana.
„Tata, nedostajaćeš nam puno, već nam mnogo nedostaješ. Slušao sam te u svemu, svima si davao savete, svima si pomagao, mnogo će nam teško biti bez tebe, ali borićemo se“, obećao je Ivan i zahvalio svima koji su organizovali današnju komemoraciju.
Sahrana Bore Dragićevića, nekadašnjeg igrača, trenera i predsednika Fudbalskog kluba Timok, koji je iznenada je preminuo u 69. godini života u svom domu u Beogradu, biće obavljena u sredu, 29. januara, u 14.00 sati, na Topčiderskom groblju u Beogradu.
