Gradski parlament u Zaječaru na sednici održanoj u ponedeljak usvojio je rešenja o dodeli najviših godišnjih priznanja – zvanja „Počasni građanin“, Oktobarske nagrade, nagrade „Svetozar Marković“, nagrade „Hajduk Veljko“ i nagrade „Nikola Pašić“, kao i rešenje o dodeli Povelje za ovu godinu.
Odlukom o javnim priznanjima Grada Zaječara utvrđena su javna priznanja koja se dodelјuju na svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana Grada, 6. oktobra, i to: zvanje “Počasni građanin Zaječara“, Oktobarska nagrada Grada Zaječara, Nagrada Grada Zaječara „Nikola Pašić“, Nagrada Grada Zaječara „Hajduk Velјko“, Nagrada Grada Zaječara „Svetozar Marković“ i Povelјa. Rešenje o dodelјivanju javnih priznanja donosi Skupština grada, na predlog Odbora za izbor i imenovanja, nagrade i priznanja.
Zvanje „Počasni građanin” Zaječara ove godine dodeljuje se Doc. dr sc. med. Mariji Zdravković iz Beograda za rad i dostignuća od posebnog značaja za Grad Zaječar, u oblasti zdravstva, na predlog gradonačelnika Zaječara Boška Ničića.
Doc. dr sc. med. Marija Zdravković je eminentni kardiolog, direktor KBC „Bežanijska kosa“ i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rođena je 18. decembra 1973. godine u Beogradu, a poreklom je iz sela Petruša, što uvek ističe. Osnovnu školu „Jovan Sterija Popović“ i gimnaziju „Sveti Sava“ je završila kao đak generacije. Medicinski fakultet u Beogradu završila je 1998. godine kao student generacije (srednja ocena 9,94). Kao student generacije 1998. godine je nagrađena Poveljom Srpskog lekarskog društva, nagradom Medicinskog fakulteta u Beogradu i nagradom Zadužbine „Nikola Spasić“.
Magistrirala je 2005. godine iz oblasti kardiologije, a dokgorirala 2010. godine na temu sportske kardiologije, sa radom iz oblasti ehokardiografskog praćenja fudbalera, prvim na beogradskom Univerzitetu. Postdoktorsko usavršavanje završila je na Univerzitetu u Cirihu, kao stipendista Evropskog udruženja za srčanu slabost 2017-2019 godine. Zvanje specijaliste iz interne medicine je stekla 2004. godine, a zvanje subspecijaliste iz oblasti kardiologije 2011. godine. Master zdravstvenog menadžmenta je završila na FON-u i Medicinskom fakultetu u Beogradu, 2021. godine. U zvanje asistenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predmet Interna medicina – kardiologija je izabrana 2012. godine, a u zvanje docenta 2019. godine. Trenutno je u izboru za vanrednog profesora. Direktor je KBC „Bežanijska kosa“ od 2014. godine.
Tokom svog profesionalnog rada usavršavala se u prestižnim kardiološkim centrima u svetu tokom studijskih boravaka kroz različite vidove stipendiranja naučno-istraživačkih projekata: Faculty of Medicine, University of Miami, USA (1996); Pitie -Salpetrier Hospital, Paris, France (2007); Charite Klinik, Clinic for Cardiology, MDCT Coronarography, Berlin, Germany, (2008, 2017, 2019); Herzzentrum Leipzig, Heart MRI and MDCT Division, Germany (2014); Northwestern Hospital, University of Feinberg, Heart MRI Lab, Chicago, USA (2016); University of Basel, Switzerland (2017); University of Zurich, Switzerland, 2017-2019, Postdoc education. Govori engleski, nemački i španski jezik.
Tokom bogate profesionalne i naučne karijere obavljala je funkcije: sekretara Kardiološke sekcije Srpskog lekarskog društva (2008-2014); ekspertskog konsultanta Republičkog zavoda za sport (od 2010 i dalje); osnivač je i predsednik Udruženja za kardiomagnetnu rezonancu srca i velikih krvnih sudova Srbije; predsednik Udruženja koronarnih jednica Srbije (2021-2023), sada član Upravnog odbora; predsednik radne grupe za aritmije Udruženja kardiologa Srbije (2017-2019); predsednik radne grupe za hipertenziju Udruženja kardiologa Srbije (2019-2021); predsednik radne grupe za srčanu insuficijenciju Udruženja kardiologa Srbije (2023-2025); član WG on Hypertension, WG on Sport Cardiology, WG on Myocardial Microcirculation ESC-a, Koordinator edukacije Svetske zdravstvene organizacije u sprečavanju Kovid-19 pandemije (2021). Rukovodilac je više međunarodnih naučnih projekata iz oblasti kardiologije.
Tokom Kovid-19 pandemije je rukovodila Kovid bolnicom KBC „Bežanijska kosa“, gde je lečeno preko 61,000 pacijenata sa vrhunskim svetskim rezultatima lečenja.
Poslanica je u Narodnoj Skupštini Srbije i predsednica poslaničke grupe prijateljstva sa Nemačkom.
Doc. dr sc. med. Marija Zdravković dobitnik je brojnih priznanja među kojima se izdvajaju: Specijalno odlikovanje Predsednika Republike Srbije za zasluge u borbi protiv Kovid-19 pandemije u Republici Srbiji – Karađorđeva zvezda trećeg stepena (2020); Nagrada Srpskog lekarskog društva za najboljeg diplomiranog studenta (1998); Nagrada Zadužbine „Nikola Spasić“ za najboljeg diplomiranog studenta Medicinskog fakulteta u Beogradu (1998); Nagrada Univerziteta u Beogradu za najboljeg diplomiranog studenta Medicinskog fakulteta u Beogradu (1998); Počasno zvanje Evropskog udruženja kardiologa – FESC – Fellow of European Society of Cardiology (2014); Počasno zvanje Evropskog udruženja za hipertenziju – European Specialist for Hypertension (2012); Nagrada grada Zemuna – počasna građanka Zemuna (2019); Počasna Povelja Medicinskog fakulteta u Beogradu (2020); Nagrada časopisa „Borba“ – najličnost (2020); Počasni vitez 57. ljubičevskih konjičkih igara (2020) – prva žena Vitez Ljubičevskih konjičkih igara; Nagrada RTV Studija „B“ – Najbeograđanka (2021).
Doc. dr sc. med. Marija Zdravković kontinuirano je učestvovala u edukaciji lekara zaposlenih na Odeljenju kardiologije ZC Zaječar, kao i u organizaciji zaječarskog simpozijuma interventne kardiologije „ZASINK“. Od nastanka simpozijuma ZASINK dr Marija Zdravković je kontinuirano radila na promociji ovog jedinstvenog kardiološkog skupa Istočne Srbije. Dobitnik je zahvalnice „ZASINK“ za 2018. godinu.
Takođe je i veliki promoter zdravstvenog turizma na Staroj planini, a poznata je i po kovanici „Stara Planina – pluća Srbije“, kojom je promovisala značaj razvoja zdravstvenog turizma na Staroj planini i uopšte u istočnoj Srbiji. Doc. dr sc. med. Marija Zdravković je razvila izuzetnu saradnju zdravstvenih institucija u Zaječaru i istočnoj Srbiji sa KBC „Bežanijska kosa“ koja se ogleda u kontinuiranoj stručnoj, a i naučnoj saradnji kroz nekoliko velikih međunarodnih naučnih projekata iz oblasti kardiologije, od kojih je najveći ANTHEM projekat, svetski poznat kardiološki projekat modernog lečenja srčane slabosti sa središtem u San Francisku, koji je na predlog dr Marije Zdravković rađen i u ZC Zaječar. Tako je grad Zaječar dospeo na svetsku mapu najvažnijih centara za lečenje srčane slabosti u svetu.
Doc. dr sc. med. Marija Zdravković je takođe učestvovala više puta kao predavač na Timočkim medicinskim danima.
Oktobarska nagrada Grada Zaječara za 2024. godinu, dodelјuje se: Srpskoj pravoslavnoj Eparhiji timočkoj, za realizaciju „Festivala hrišćanske kulture“ u Zaječaru, Udruženju „Za Česme“ za postignute rezultate u oblasti društva i zaštite životne sredine, koji predstavljaju značajan doprinos razvoju Grada Zaječara i Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Zaječar, za značajan doprinos razvoju Grada Zaječara.
–Srpska pravoslavna Eparhija timočka devetu godinu zaredom organizuje Festival hrišćanske kulture, uz podršku Grada Zaječara, Ministarstva kulture i Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama. Prvi Festival je održan 2016. godine. Kulturni sadržaj festivala čine bogosluženja, predavanja, promocije knjiga i izložbe, nastupi horova i folklornih grupa, projekcije dokumentarnih i igranih filmova sa hrišćanskom tematikom.
Da bi se svi programi realizovali i ostvarili, pružena je nesebična pomoć svih gradskih kulturnih, obrazovnih i naučnih institucija koje su omogućile da se iskoriste njihovi potencijali u službi festivala, a najveći teret organizacije i realizacije dosadašnjih devet festivala podnelo je sveštenstvo Srpske pravoslavne Eparhije timočke, na čelu sa episkopom timočkim Ilarionom, a na korist sugrađana i gostiju iz okoline.
Blagodareći Festivalu, Grad Zaječar su posetili gosti iz svih sfera društva i kulture kako iz Srbije tako i iz inostranstva.
-Udruženje „Za česme“ je registrovano 2015. godine kao neformalna grupa građana koja se bavila problemom presušivanja javnih arterskih česama u Zaječaru. Zbog velikog obima akcija i komunikacije sa nadležnim službama, miinistarstvima i institucijama svih nivoa transformiše se u organizovano udruženje. Od osnivanja, Udruženje se bavi unapređenjem i zaštitom životne sredine i vodnih resursa zaječarskih arterskih česama, zaštitom životne sredine, edukacijom, organizovanjem humanitarnih i društveno odgovornih akcija. Početkom 2018. godine lokalna samouprava Zaječar prepoznala je značaj očuvanja i zaštite arteskih česama i sa ovim Udruženjem potpisala Sporazum za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu javnih arterskih česama u Zaječaru, a uz podršku kompanije Heineken d.o.o Srbija, Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine. Kao plod ove saradnje do sada je ovo udruženje renoviralo sedam arterskih česama u Zaječaru.
-Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijala Zaječar formirana je 01.07.2005. godine, kao moderan servis koji pruža usluge nezaposlenim licima i poslodavcima na teritoriji Zaječarskog okruga. Cilj NSZ je pružanje podrške u traženju posla i povećanje mogućnosti za zapošljavanje. Neke od usluga koje pružaju su: savetovanje i informisanje o slobodnim radnim mestim prilikom traženja posla, obuke i klub za aktivno traženje posla, sajmovi zapošljavanja, obuke za pokretanje sopstvenog biznisa, radionice za prevladavanje stresa usled gubitka posla, podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane pomoći i korisnika novčane socijalne pomoći, profesionalna rehabilitacija i programi zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Pored raznih programa i obuka kao što su edukacija i prekvalifikacija nezaposlenih lica, zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih lica, stručna praksa koja je namenjena mladima nakon završetka školovanja, tu je i finansijska podrška samozapošljavanja lica sa evidencije NSZ-a. Subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje uključuju program subvencije za zapošljavanje, program stručne prakse i program prekvalifikacije. Korišćenjem ovih programa poslodavcima se pruža prilika da značajno smanje troškove, promovišu svoje preduzeće kao društveno odgovornu kompaniju i izrade dobar loslovni imidž. Nacionalna služba za zapošljavanje takođe pruža i usluge poslodavcima, kao što su besplatno oglašavanje slobodnih radnih mesta, selekcija kadrova, klasifikacija, sajmovi zapošljavanja, stručna praksa, obuke, subvencije za otvaranje novih radnh mesta, mentoring program i specijalističke obuke i pomoć pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Uz subvencionisanje otvaranja novih radih mesta i firmi, smanjena je stopa nezaposlenosti u gradu Zaječaru i mnogi su nastavili sa radom nakon isteka programa. U prethodne tri godine preko programa aktivne politike zapošljavanja obuhvaćen je veliki broj lica. Između ostalog, prilikom realizacije programa „Stručna praksa“ i „Moja prva plara“ svoje radno iskustvo steklo je preko dve stotine lica, takođe realizacijom Subvencija za OSI zaposleno je oko dvadesetak lica. Uz pomoć subvencija je oko četrdesetak ljudi pokrenulo sopstvene biznise sredstvima Nacionalne službe za zapošljavanje.
Nacionalna služba za zapošljavanje je svojim radom i angažovanjem na teritoriji grada Zaječara značajno uticala na poboljšanje društvene i privredne situacije.
Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje je svojim aktivnostima i realizacijom mera politike zapošljavanja kao i uspešnom saradnjom sa poslodavcima i Gradom Zaječarom, značajno uticala na smanjenje nezaposlenosti i na rast i razvoj privrede na teritoriji grada.
Nagrada Grada Zaječara “Svetozar Marković“ u 2024. godini, dodeljuje se Draganu Stokiću Rajačkom slikaru, ilustratoru i strip crtaču, za izuzetan doprinos u oblasti razvoja kulture i Kristofu Rumelu, doktoru arheoloških nauka, za izuzetan doprinos u oblasti razvoja kulture.
–Dragan Stokić Rajački, rođen 1951. u Negotinu, jedan je od najznačajnijih ilustratora i strip crtača u bivšoj Jugoslaviji. Profesionalno se bavi stripom od davne 1973. godine. Dobitnik je nekoliko nagrada za strip i ilustraciju među kojima se ističe treća nagrada za ilustraciju evropskog ogranka kompanije „Edgar Rajs Berouz“.
Učestvovao je na velikom broju izložbi u Beogradu, Zaječaru, Leskovcu, Negotinu, Kragujevcu, Cirihu, Roršahu. Negov strip „Valando“ publikovan je sredinom osamdesetih u “Val stripu“. Nacrtao je i tri epizode licenciranog strip serijala „Tarzan“, od kojih jednu po sopstvenom scenariju, a ostale po scenarijima Svetozara Obradovića i Dušana Vukojeva.
Uradio je čitav niz epizoda serijala „Nindža“ i strip „Nenad“ za „Dečje novine“. Početkom dvehiljaditih, radio je na serijalu „Divlja magija**. Generacije rođene u drugoj polovini 20. veka odrastale su uz omiljene strip junake, a neke od njih, poput „Nindže“ i „Tarzana“, jedno vreme crtao je upravo Dragan Stokić Rajački, grafički dizajner iz Zaječara. Osnivač je Škole stripa u Zaječaru.
Poslednjih decenija više je posvećen slikarstvu. Rajački je većim delom nacrtao strip „Do pakla i nazad: Zapis”, po scenariju Marka Stojanovića, koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture objavljen povodom 100 godina od završetka Velikog rata. Fragmenti stripa objavljeni su u „Politikinom Zabavniku”.
-Kristof Rumel, rođen je 27.decembra 1979. godine u Kukshafenu, koji se nalazi u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija. Osnovnu školu je završio u rodnom gradu da bi nakon toga prešao u Englesku i nastanio se u Notingemu, gde završava Gimnaziju. Arhsologiju je diplomirao na Sent Džons koledžu u Kembricu 2001. godine. Potom je magistrirao na Univerzitetu u Notingemu, a zatim doktorirao 2008. godine sa tezom „Flote na severnoj granici Rimskog carstva“. Dve godine je radio na katedri Univerzitetu u Notingemu, kao asistent profesora dr Marka Pirsa.
U Nemačku se vraća 2010. godine i do 2014. godine završava postdoktorske studije u Frankfurtu sa tezom „Rimske Dunavske granice u Srbiji“. Nakon toga jedno kraće vreme provodi na Univerzitetu u Augsburgu, kada učestvuje i na sistematskim arheološkim iskopavanjima rimskog foruma u Pompeji. Od 2019. godine u Nemačkom arheološkom institutu, odnosno Rimsko-germanskoj komisiji, dr Kristof Rumel rukovodi projektom „Romulijana – Gamzigrad“, kao i projektom „ Ograničenja: Granice, putevi i prostori interakcije“.
U projektu „Geofizička i geomagnetska istraživanja u okolini carske palate Romulijana – Gamzigrad”, koji su zajednički realizovali nemački Arheološki institut iz Frankfurta, Arheološki instutut iz Beograda i Narodni muzej u Zaječaru, dr Kristof Rumel je učestvovao tokom celog perioda naučnih istraživanja od 2004. do 2012. godine, i dao izuzetan doprinos njegovoj uspešnoj realizaciji.
Ovaj najznačajniji međunarodni projekat u višedecenijskoj istoriji Romulijane rezultirao je obimnom publikacijom koja se pojavila 2020. godine, u izdanju svetski prestižne edicije nemačkog Arheološkog instituta, pod nazivom „Rezultati nemačko-srpskih istraživanja na prostoru palate Romulijana“. Publikacija u čijoj izradi je dr Kristof Rumel imao zapaženo učešće, predstavljena je na naučnom skupu koji je organizovao Narodni muzej 2023. godine. U periodu nakon završetka navednog projekta 2012. godine , kada je nastupila jedna vrsta zatišja i neaktivnosti, zahvaljujući angažovanosti i upornosti dr Kristofa Rumela projekat je ponovo oživeo i nastavio da se realizuje. U ovoj posebno, kao i u nekim predhodnim godinama, nakon sistematskih arheoloških istraživanja van palage, dobijeni su dragoceni podaci o Romulijapi i životu na njoj kroz vekove njenog postojanja.
Kristof Rumel ima iza sebe objavljenu jednu monografiju, preko 20 naučnih radova publikovanih u najpoznatijim svetskim arheološkim časopisima u Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Bugarskoj i Srbiji. Član je više međunarodnih arheoloških asocijacija, komiteta i tela u Berlinu, Londonu i Rimu, takođe ove godine dr Kristof Rumel obeležava dve decenije od početka nemačko-srpskog istraživačkog projekta na Romulijani.
Nagrada Grada Zaječara “Hajduk Veljko“ u 2024. godini, dodeljuje se saobraćajnim policajcima iz Zaječara – Vladimiru Uroševiću i Milošu Mladenoviću, za nesebično angažovanje i učinjeni podvig prilikom spasavanja čoveka koji se našao na pružnom prelazu u trenutku kada je nailazio teretni voz.
Vladimir Urošević i Miloš Mladenović, zajedno sa svojim kolegama, bili su raspoređeni kod pružnog prelaza „Dobrodošli” u Zaječaru, gde prolazi pruga koja vodi ka Nišu. S obzirom na to da prelaz nema rampe, policajci su bili zaduženi za obezbeđivanje ove deonice, jer vodi do Spomen-parka šume „Kraljevica“, mesta gde se održavala „Gitarijada”.
U vreme održavanja „Gitarijade“, pripadnici policije, kao i prethodnih godina, preduzeli su sve mere i radnje na obezbeđenju javnog skupa, kako bi posetioci i učesnici bili bezbedni. Pored održavanja stabilnog javnog reda i mira, na ovoj manifestaciji, vodi se računa i da bezbednost saobraćaja bude na visokom nivou. Nešto posle 21 sat naišao je teretni voz iz pravca Niša, a u tom trenutku, jedno lice našlo se upravo na pružnom prelazu. Hrabrom i profesionalnom reakcijom Vladimira Uroševića i Miloša Mladenovića, pripadnika MUP-a, spašen je jedan ljudski život.
Nagrada Grada Zaječara „Nikola Pašić“ u 2024. godini, dodeljuje se: Asocijaciji za razvoj održivih zajednica (TOC) iz Zaječara, za izuzetan doprinos u oblasti unapređenja i razvoja društveno-političkih odnosa i Suzani Tomić, za izuzetan doprinos u oblasti prosvete, obrazovanja, unapređenja i razvoja društveno-političkih odnosa.
–TOC se od svog osnivanja bavi razvijanjem politika, pružanjem usluga i jačanjem građanskog društva i institucija, doprinosi decentralizaciji i održivom razvoju. Nastao je kao korisnički servis mladih, a postao je prepoznatljiv kao nosilac inicijativa i aktivnosti i prepoznat kao lider u omladinskoj politici, javnom zdravlju, ali i u podršci OCD, neformalnim grupama i volonterima. Za 20 godina postojanja TOC je kroz svoje edukativne programe obuhvatio preko 30.000 mladih ljudi jugoistočne Srbije. Od osnivanja do danas, TOC bez prestanka sprovodi programe prevencije HIV-a, PPI, bolesti zavisnosti, reproduktivnog zdravlja i promocije javnog zdravlja sa fokusom na mlade u riziku i ključne populacije. TOC ima mobilne timove terenskih saradnika u Zaječaru, Nišu, Kragujevcu i Somboru. TOC je u dosadašnjem radu razvio i publikovao na desetine edukativnih brošura i pet priručnika, izradio je desetak ključnih analiza za održivost pružanja usluga zajednicama, ali i pružao logističku podršku za izradu nacionalnih politika. TOC je takođe članica i aktivno učestvuje u radu mreža: Regionalne mreže TB i HIV zajednica Jugoistočne Evrope – SEERCN (www.seercn.org), Mreže za politiku droga Jugoistočne Evrope – DPNSEE (www.dpnsee.org), European Association for Local Democracy – ALDA (www.alda-europe.eu), Mreže organizacija koja ce bavi pitanjima zaštite životne sredine – Ekonet (www.ekonet.rs). Dosadašni rad TOC-a su podržali: Evropska komisija, Global fond, UNDO, UNODC, GIZ, Savet evrope, Ministarstvo nadležno za omladinu, Fondacija za otvoreno društvo, OEBS, Švajcarska agencija za razvoj, TRAG fondacija, USAID, Regionalni centar za životnu sredinu, Grad Zaječar, Ministarstvo nadležno za telekomunikacije, Ministarstvo nadležno za zdravlje, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, MICROSOFT, Razvojna agencija Srbije, SIDA i mnogi drugi.
–Suzana Tomić je profesorka Gimnazije u Zaječaru od 1999. godine do danas, osim u periodu od jula 2008. do januara 2010. godine kada je obavljala poslove direktora u Istorijskom arhivu. Zvanje diplomirani istoričar stekla je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Katedri za istoriju, a diplomirala je kod profesora i akademika prof. Ljubodraga Dimića na temu „Privredni život Zaječara između dva svetska rata“). Tokom svog dosadašnjeg rada pohađala i učestvovala na seminarima u organizaciji Ministarstva prosvete PC, Društva istoričara Srbije „Stojan Novaković“ Beograd, Udruženja za društvenu istoriju Euroklio, Beograd. Na poziv Ministarstva prosvete Republike Srbije Suzana je pohađala međunarodne seminare i obuke u Jad Vašem u Jerusalimu, Izrael (2010); Pariz, Francuska (2023). Bila je kordinator u organizovanju seminara u Zaječaru za nastavnike istorije sa teritorije Timočke Krajine.
Pored redovne nastave u njenom radu prisutan je poseban odnos prema lokalnoj istoriji Grada Zaječara, kao i ličnostima koji su obeležili njegovu istoriju ili su poreklom sa prostora Timočke Krajine. Učenici Gimnazije koji pokazuju posebnu sklonost prema humanističkim naukama, učestvuju na različitim takmičenjima, konkursima, pohađaju poseban program dodatne podrške učenicima IOPZ. Gimnazija u Zaječaru svake godine sa svojim učenicima učestvuje na takmičenjima iz istorije prema Kalendaru takmičenja i smorti za srednje škole Ministarstva prosvete PC: takmičenja u organizaciji Društva istoričara Srbije „Stojan Novaković“; takmičenja Regionalnog i Republičkog centra za talente Beograd II – izrada istraživačkih radova iz oblasti istorije ( 40 republičkih nagrada i 1. nagrada na međunarodnom takmičenju); „Susreti s prošlošću“ u organizaciji Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio, Eustory History Network, Korber Stiftung Hamburg. Rad ca učenicima, profesionalno usavršavanje unapredilo je njen pedagoški rad, što potvrđuju i poslovi savetnika – spoljnjeg saradnika Školske uprave Zaječar Ministarstva provete od školske 2019/2020. godine, rešenjem ministra prosvete. Takođe , pored redovnih nastavnih aktivnosti i stručnog usavršavanja, veliku pažnju posvećuje naučno – istraživačkom radu, član je uređivačkog odbora časopisa Arhivsko nasleđe Istorijskog arhiva „Timočka Krajina“ u Zaječaru.
Suzana Tomić je autor mnogobrojnih članaka iz oblasti lokalne istorije, autor i koautor tekstova iz istorije Gimnazije u Zaječaru, kao i priređivač više izložbi sa svojim učenicima.
Povelјa se dodelјuje mladima sa područja Grada Zaječara, kao priznanje za postignute rezultate u radu i podstrek za još veća zalaganja. Godišnje se može dodeliti najviše 10 povelјa.
Povelјa za 2024. godinu, kao priznanje za postignute rezultate i podstrek za još veća zalaganja, dodelјuje se: Teodori Ignjatović, učenici Osnovne škole „Hajduk Veljko“ u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz različitih nastavnih predmeta, Anastasiji Šoršokanović, učenici Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz istorije, Mariji Dimitrijević, učenici Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz istorije, Stevanu Cvetkoviću, učeniku Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz engleskog jezika, Marku Miloviću, učeniku Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz matematike i fizike, Dunji Marković, učenici Osnovne škole „Desanka Maksimović“ u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz matematike i drugih različitih nastavnih predmeta, Mari Paunović, učenici Osnovne škole „Desanka Maksimović“ za postignute rezultate na muzičkim takmičenjima i drugih različitih nastavnih predmeta, Sofiji Marinković, učenici Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz biologije i drugih različitih nastavnih predmeta, Nikoli Spasiću, učeniku Osnovne škole „Ljuba Nešić“ u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz različitih nastavnih predmeta i Mariji Rančić, učenici Osnovne škole „Ljuba Nešić“ u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz različitih nastavnih predmeta.