KOLIKO SU GRAĐANI ZADOVOLJNI KVALITETOM ŽIVOTA U LOKALNOJ ZAJEDNICI I USLUGAMA LOKALNIH SAMOUPRAVA: PREDSTAVLJENI NALAZI ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA
Nalazi istraživanja javnog mnjenja, pod nazivom „Zadovoljstvo građana kvalitetom života u lokalnoj zajednici i uslugama lokalnih samouprava“, predstavljeni su danas u Zaječaru od strane predstavnika programa PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu u saradnji sa organizacijom CeSID.
Kakvi su stavovi građana kada je reč o kvalitetu života u lokalnoj zajednici, kako gledaju na rad lokalnih organa vlasti, administracije i službenika, koliko poverenja imaju u lokalne institucije, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati predstavljeni danas u Gradskoj upravi u Zaječaru. Istraživanje je sprovedeno u 50 gradova i opština u Srbiji, na reprezentativnom uzorku od 11.461 punoletnog građanina.
Prisutnim predstavnicima lokalnih samouprava sa područja istočne Srbije ključne nalaze i preporuke istraživanja predstavili su: Dragan Mladenović, viši službenik za dobro upravljanje na programu PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu i Slađana Komatina, koordinatorka projekta (CeSID).
Istraživanje je završeno krajem decembra prošle godine, nalazi se predstavljaju sada, a sama tehnička podrška kreće od jeseni. Od oktobra, novembra će krenuti podrška eksperata ka lokalnim samoupravama koje odluče da im ta podrška treba.
Osim percepcije kvaliteta života građana, da li oni smatraju da žive dobro ili ne, kakva je njihova percepcija o kvalitetu života u odnosu na druge delove Srbije, poverenje u institucije, prema rečima Slađane Komatine iz CeSID-a, koordinatorke projekta, ispitivano je i koliko su građani generalno zadovoljni različitim elementima života u svojoj lokalnoj samoupravi, kao i to koliko su zadovoljni uslugama koje im njihove lokalne samouprave pružaju.
„Ovo istraživanje se radi već u nekoliko istraživačkih ciklusa, ovo je peti istraživački ciklus i kada pogledamo nalaze mi u nekim oblastima vidimo napretke, dok u nekim oblastima postoji još uvek određena stagnacija. Kada govorimo generalno o kvalitetu različitih elemenata života u lokalnoj samoupravi nalazi su da su građni najzadovoljniji dostupnošću mesta za kupovinu, dostupnošću mesta za rekreaciju, generalo stanjem sa vodovodom i kanalizacijom, što je napredak u odnosu na prethodni istraživčki ciklus. Sa druge strane kada govorimo o oblastima u kojima su građani nezadovoljni to su prevashodno stanje u saobraćaju, posebno u većim lokalnim samoupravama, dostupnošću mesta za parking što je takođe prepoznato kao problem za lokalne samouprave, kaže Slađana Komatina i dodaje:
„Imamo i visok procenat građana koji nisu zadovoljni omladinskim politikama u svojim lokalnim samoupravama kao jednakim ostvarivanjem prava za sve građane. Kada govorimo o uslugama koje pružaju lokalne samouprve negde su administrativne i usluge opšte uprave prepoznate najviše od strane građana i građani su davali najviše ocene upravo za kvalitet ovakvih usluga generalno kod elemenata gradskih službenika u lokalnim samoupravama. Negde je nepristrasnost prikazana kao element još uvek potreban za napredak u budućnosti. Ono što je takođe prepoznato kao prostor gde bi građani mogli više da budu uključeni jeste formiranje lokalnih budžeta. Građani su pokazali interesovanje da budu uključeni više u ovu temu, ali oni smatraju da ih lokalne samouprave još uvek ne pitaju dovoljno za mišljenje u toj oblasti“.
GRAĐANI ISTOČNE SRBIJE SMATRAJU DA ONI U SVOM KRAJU ŽIVE GORE U ODNOSU NA OSTALI DEO SRBIJE
Što se tiče regiona istočne Srbije, ključni nalazi istraživanja predstavljeni su danas za 10 lokalnih samouprava ovog regiona.
„Istraživanje je pokazalo da građani istočne Srbije smatraju da oni u svom kraju žive gore u odnosu na ostali deo Srbije. Kada govorimo o poverenju u institucije, nepoverenje je negde još uvek više od poverenja u same institucije. Grad Zaječar negde u principu daje prosečne rezultate. Građani su najnezadovoljniji stanjem u saobraćaju, stanjem u gradnji na primer, u samom gradu. Što se tiče poverenja zanimljivo je to da su lokalni mediji negde prepoznati kao neko kome građani više veruju. Zanimljivo je reći i za zaječarski nevladin sektor da je vrlo prepoznat od strane građana, jer na proseku tek osam posto građana daje ocenu vrlo dobar ili odličan za svoje poznavanje rada civilnog društva u lokalnoj samoupravi dok je u Zaječaru taj procenat značajno viši, negde građani prepoznaju civilno društvo u Zaječaru, istakla je Komatina.
Prema rečima Mladenovića, istraživanje je obimno, sadrži preko 100 pitanja, a paralelno sa ovim, Ministarstvo, uz podršku Stalne konferencije gradova i opština, sprovodi istraživanje gde u 20 lokalnih samouprava istražuje da li te lokalne samouprave pružaju Zakonom propisane usluge i kakav je njihov kvalitet. Na osnovu toga odrediće dalje politike, kako optimizovati taj kvalitet usluga.
„Današnji događaj je deo jednog višegodišnjeg napora koji švajcarski donator ulaže kao podršku Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji, a to je da unapredi način i brzinu kojom lokalne samouprave odgovaraju na mišljenje i stavove građana. To je takozvana responzivnost jedinica lokalnih samouprava. To je jedan od zahteva na tom putu ka priključenju Evropskoj uniji. Mi istražujemo na osnovu slučajnog uzorka građana, na uzorku koji je definisan u 50 jedinica lokalnih samouprava na kojima je ovo istraživanje rađeno, kakva je percepcija građana zadovoljstvom kvaliteta usluga koje dobijaju od jedinica lokalnih samouprava, što je njihova osnovna namena i svrha. Ovo istraživanje radimo u kontinuitetu od 2011. godine, a ovog puta se ono poklapa sa jasnim interesom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koji pokušava da optimizuje kvalitet usluga koji građani dobijaju u većim lokalnim samoupravama, gradovima, sa onim kvalitetom usluga koje dobijaju u manjim lokalnim samoupravama. Ideja je da građanin Srbije dobije približno isti kvalitet usluga bez obzira u kojoj lokalnoj sredini živi“, kaže Dragan Mladenović.
Nakon ovog predstavljanja, svaka lokalna samouprava koja je učestvovala u istraživanju dobiće svoj nalaz, već od ponedeljka. Donosioci odluka će imati jasan uvid u to sa čime su građani zadovoljni, sa čime nisu.
„To je jedno obimno istraživanje. Mi ćemo u 15 lokalnih samouprava ponuditi tehničku podršku, angažovaćemo eksperte za lokalne samouprave koji će doći u lokalne samouprave i umesto preopterećenih lokalnih službenika podržaćemo da se razviju nedostajuće ili javne politike, ili nedostajući institucionalni javni okvir da se poboljša, ili možda da se poboljša neki normativni okvir. To je cilj i smisao, istakao je Mladenović.
Program „PRO – lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ je četvorogodišnji program koji se završava krajem decembra 2026. godine, koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, a koji finansira Vlada Švajcarske sa devet miliona evra, uz podršku Vlade Srbije – Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva zaštite životne sredine.
Vojsci se najviše veruje i ovde i u svetu.
Vojno-industrijski kompleks (VIK) (енгл. Military–industrial complex) je neformalni savez između državne vojske i namenske oružane industrije koja je snabdeva. Često shvaćen kao odnos koji ima zajednički interes i koji može da utiče na javnu politiku,termin se najčešće upotrebljava da bi se označio sistem koji stoji iza vojske Sjedinjenih Američkih Država, gde je popularizovan nakon upotrebe u oproštajnom obraćanju predsednika Dvajta D. Ajzenhauera 17. januara, 1961 godine, mada se termin upotrebojava za bilo koju državu sa slično razvijenom infrastrukturom.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (i general sa pet zvezdica tokom drugog svetskog rata) Dvajt D. Ajzenhauer upotrebio je termin u svom govoru “Oproštajno obraćanje naciji” 17. januara 1961. godine:
Ključni element održavanja mira je naša vojna organizacija. Naša borbena sredstva moraju biti moćna, spremna za momentalnu akciju, tako da ni jedan potencijalni agresor ne bude u iskušenju i rizikuje sopstveno uništenje…
Ova povezanost ogromne vojne organizacije i velike industrije naoružanja je nova u Američkom iskustvu. Ukupni uticaj – ekonomski, politički, čak i duhovni – oseća se u svakom gradu, svakoj državnoj instituciji, i svakoj kancelariji federalne vlade. Prepoznajemo imperativnu potrebu za ovaj razvoj. Ali ipak ne smemo ignorisati njegove teške posledice. U njega su uključeni naš težak rad, resursi i sredstva za život; kao i u samu strukturu našeg društva. U savetima vlade, moramo braniti od sticanja neopravdanog uticaja, bilo traženog ili ne, od strane vojno-industrijskog kompleksa. Potencijal za katastrofalno jačanje pogrešno smeštene moći postoji, i istrajaće. Ne smemo nikada dopustiti da težina ove kombinacije ugrozi naše slobode ili demokratske procese. Ne smemo uzimati ništa zdravo za gotovo. Samo oprezni i upućeni građani mogu primorati na pravilno mešanje ogromne industrijske i vojne mašine odbrane sa našim metodama i ciljevima mira kako bi sigurnost i sloboda mogli da napreduju zajedno.