Osnivanje POZORIŠTA U ZAJEČARU: OD INICIJATIVE DO PREMIJERE PREDSTAVE „ŽITA CVETAJU“
Profesionalno pozorište u Zaječaru osnovano je 7. oktobra 1946. godine, a prva premijera „Žita cvetaju“ Jurija Mokreva odigrana je 2. februara 1947. godine i taj datum se obeležava kao Dan pozorišta.
U okviru obeležavanja 77 godina od premijere predstave „Žita cvetaju“ sinoć je u Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba karikatura Aleksandra Blatnika. Tom prilikom zahvaljujući Nebojši Simeonoviću čuli smo interesantnu priču koju je, kako kaže, zabeležio na osnovu kazivanja Božina Jovanovića koji je u to vreme bio u vlasti i bio u inicijativnom odboru za osnivanje zaječarskog pozorišta.
Prenosimo je u celosti:
„Odmah posle Drugog svetskog rata, ’46 godine, nove vlasti su razmišljale kako da se osnuje u Zaječaru pozorište, razmatralo se to na komitetu i naravno bili su saglasni da se osnuje zaječarsko pozorište. Međutim, onda je neko rekao – ljudi, ali nije dobro da mi forumski odlučimo, a da ne konsultujemo nikog o osnivanju pozorišta. Pao je dogovor da se napravi inicijativni odbor i da se konsultuju profesori u Gimnaziji zaječarskoj, lekari u Zdravstvenom centru i pošto je u to vreme bio železnički čvor razvijen, da ne bude da odlučuju samo intelektualci lekari i profesori, već i radnička klasa, da konsultuju i železničare.
Neko je dodao – ljudi, ali nije dobro da samo grad donese odluku, bilo bi dobro da konsultujemo i sela. Pao je dogovor da se konsultuje 10-ak sela i inicijativni odbor je odmah posle toga krenuo na zborove, na sastanke.
Kad su otišli u zaječarsku gimnaziju, naravno, profesori su saglasni da se pozorište osnuje, čak, zaključak je bio, kad bude osnovano mlađi profesori iz gimnazije će biti glumci u tom pozorištu.
U Zdravstvenom centru Zaječar su u to vreme bili viđeni lekari – Dr Spalajković, Dr Tadić, Dr Paunković, Dr Mitke Popović… Sve ugledni lekari, Zaječarci, i oni kažu “Ma kako da nismo za pozorište. Mi smo između dva rata tri puta podnosili inicijativu za pozorište, ali Ministarstvo nije dalo sagalasnost na to. Mi jesmo za pozorište, ali da se zna da je to naša inicijativa, da je nova vlast preuzela tu ideju o pozorištu“.
Na železnici, svi železničari su bili za pozorište. Rekli su i – kad bude prva predstava mi dolazimo u uniformama železničkim.
U selima je bila sledeća situacija – svi su dali saglasnost za pozorište.
U Zvezdanu, tamo su otišli pošto je to jedno od većih sela, Zvezdanci kažu – kako da nismo za pozorište, mi imamo kulturno umetničko društvo od 1923. godine, imamo dramsku sekciju i ne samo da smo za pozorište, već kad bude krenulo sa radom mi ćemo dati neku predstavu i daćemo neke rekvizite pošto imamo već za pozorišne predstave.
U Vržogrncu zaključak zbora je da su za pozorište, ali da seljaci dobiju besplatne karte. U Velikom Izvoru, takođe velikom zaječarskom selu, naravno, kažu – mi smo za pozorište, ali u zaključku dodaju da neće da idu u pozorište jer imaju posao, a ko hoće neka ide u pozorište.
Drugog februara 1947. godine na prvu predstavu “Kad žita cvetaju” došao je ceo inicijativni odbor pre predstave, da vidi koliko će naroda doći u pozorište.
Narod je počeo da dolazi, a u jednom trenutku 30 železničara ide u uniformama i na početku jedan od njih nosi transparent “Mi smo za pozorište”. Tako je pozorište krenulo sa radom“.
Za veoma kratko vreme, zaječarsko Pozorište izraslo je u uglednu i dobro organizovanu kulturnu ustanovu, koja je svoju delatnost u početku vršila na području Timočke krajine, a za više od 77 godina postojanja i uspešnog rada pozorište u Zaječaru, uprkos turbulentnim vremenima i brojnim problemima sa kojima se susretalo, postalo je jedna od naznačajnijih institucija kulture na istoku Srbije.
PROČITAJTE JOŠ: Koloritom razbijena crno-bela stvarnost: Karikature Aleksandra Blatnika u pozorišnom muzeju