Pitali smo Zaječarce da li plaćaju porez. Odgovori su uglavnom pozitivni, a da građani Zaječara uglavnom redovno izmiruju svoje poreske obaveze, gostujući na Magnum radiju, potvrđuje i zamenik načelnika Odeljenja lokalne poreske administracije u Zaječaru Dragan Kožicić.
Zašto je važno plaćati porez? Porez je važan izvor prihoda za svaku lokalnu samoupravu, za svaku državu. Taj novac pomaže da se u obliku investicija ulaže u javno zdravlje, obrazovanje, projekte važne za lokalnu sredinu.
„Porez je dužan da plaća svako ko ima neku nepokretnost, a nepokretnosti su razvrstane u određene grupe, na primer: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, drugo zemljište, stan, kuća za stanovanje i grupa poslovne zgrade i drugi nadzemni, podzemni građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti i garaže i pomoćni objekti. Ovo je razvrstavanje svih onih nepokretnosti koje bi trebalo da se oporezuju“, objašnjava Kožicić i dodaje:
„Poreska obaveza nastaje datumom kupovine, odnosno prometom nepokretnosti nastaje i poreska obaveza“.
Porez se plaća u četiri kvartala, podseća zamenik načelnika Odeljenja lokalne poreske administracije u Zaječaru Dragan Kožicić:
„Možemo da navedemo 15. februar, 15. maj, 15. avgust i 15. novembar. Ovo nisu datumi od kada se plaća, nego do kada se plaća. Nisu građani u obavezi da plate 15. februara, do kraja kvartala koje sam naveo, mogu da plate i ranije, to bi bilo poželjno, jer posle svakog od ovih navedenih datuma obračunava se zakonska kamata. Preporuka je da se sve ovo plaća do datuma koje sam naveo, ne posle toga“.
Poreska obaveza bi, podseća Kožicić, trebala da se plati početkom godine, na osnovu poslednjeg kvartala iz prethodne godine.
„To je akontaciono plaćanje. Građani ne bi trebalo da se bune da li su dobili rešenje ili nisu dobili rešenje do tog datuma, jer mi obično u godini, mislim da aprila meseca već, ili maja počinje podela rešenja. Građani su u obavezi da do 15. februara plate akontaciono zaduženje, to je zaduženje iz poslednjeg kvartala iz prethodne godine“, navodi Kožicić.
Na konstataciju da su prilikom učešća u projektu „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana“ u okviru kog su Zaječarci, okupljeni u manjim neformalnim grupama, predlagali realizaciju određenih projekata u svojoj ulici, mesnoj zajednici, svom okruženju, i u okviru kog je jedan od uslova bio da su potpisnici inicijative platili porez, pojedini među njima bili zatečeni informacijom da nisu izmirili sve svoje poreske obaveze, Kožicić ističe da šalter Lokalne poreske administracije, gde svaki građanin može izvršiti proveru, radi svakog radnog dana od 7.30 do 12.00 sati.
„To nije radno vreme nego je vreme koje koristimo za rad sa strankama, jer nakon toga mi sve ono što primimo u toku dana moramo da obradimo, što znači da posle 12 sati radimo neke druge poslove da bismo uradili revnosno i uredno ono što je potrebno za zaduživanje građana. Građani mogu da dođu da se informišu o stanju na svom računu“, kaže Kožicić
On podseća i da su jedinice lokalne samouprave dužne da objave akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti po zonama, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu.
„U gradu Zaječaru odlukom je utvrđeno da imamo četiri zone, određene zone po kojima se plaća porez – prva, druga, treća i četvrta. Prva, druga i treća su gradske zone, dok je četvrta zona, seoska zona. Sva sela pripadaju četvrtoj zoni, nebitno da li je to Halovo, Glogovica ili je Veliki Izbor. Treća zona je periferija, predviđeno je odlukom. Prva zona je širi centar grada, oivičeno od nadvožnjaka kod bolnice, prugom oko grada, to je neki krug koji predstavlja prvu zonu. Druga zona je nešto šira površina nakon ove granice i treća zona – rubna naselja“, navodi Kožicić i dodaje:
„Prema tome i zavisi određivanje prosečnih cena u određenoj zoni. Možemo da navedemo jedan primer: ako kupi neko stan u prvoj zoni, sve nepokretnosti koje se prodaju u toku godine od 1. oktobra do 30 septembra., određuju prosečnu cenu nepokretnosti za sledeću godinu. Sami građani faktički određuju koliko će da bude poreza u sledećoj godini. Mi elektronskim putem dobijamo sav promet nepokretnosti za ovaj period, uzimamo u obzir sve ugovore i raspoređujemo ih na određene nepokretnosti koje sam naveo na početku ovog razgovora i uzimamo u obzir sve te nepokretnosti, pravimo prosečnu cenu za određenu nepokretnost u određenoj zoni. Ako uzmemo u obzir na primer stanove koji se prodaju u prvoj zoni, saberemo površine svih stanova, saberemo iznos koji dobijamo zbirom cena tih nepokretnosti, podelimo jedno sa drugim i dobijemo prosečnu cenu. Znači sami građani prometom nepokretnosti određuju i koliko će da plaćaju porez za sledeću godinu. Odlukom Skupštine se to samo verifikuje i to je jedan postupak koji određuju sami građani na neki način.
Tržište određuje koliko će porez da se plaća u sledećoj godini. I za svaku nepokretnost od ovih što smo naveli vršimo isti proces i dolazimo do prosečnih cena za svaku“.
Može se desiti da u nekom periodu ne dođe do prometa nepokretnosti u određenoj zoni za određenu nepokretnost. U tom slučaju se, prema rečima Dragana Kožicića, primenjuje osnovica iz prethodne godine za sledeću godinu za tu nepokretnost.
„Ne ostaje neoporezovana nego se primenjuje takav postupak, predviđeno je da se porez plaća uvek“, napominje Kožicić podsećajući građane da je važno da redovno izmiruju svoje poreske obaveze da ne bi došlo i do knjiženja kamata.
„Mi pristupamo određenim postupcima za neplatiše i naravno to nije dobro ni za koga, nije dobro za nas što radimo više, a nije dobro ni za građane pošto će da imaju određene sankcije zbog toga“, zaključuje Kožicić.
Medijski sadržaj je objavljen u okviru programa „Za otvoreno društvo, otvoreno o budžetu“, koji se realizuje u okviru projekta „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana – MED“, koji sprovodi „Helvetas Swiss Intercooperation“, a finansira Vlada Švajcarske.