U Istorijskom arhivu ,,Timočka krajina“ Zaječar juče je održan 14. naučno-stručni skup pod nazivom ,,Istorija medicine, farmacije, veterine i narodna zdravstvena kultura“. Učešće je uzelo 24 autora, stručnjaka iz Srbije, Bugarske i sa Kosova i Metohije čiji će radovi iz različitih naučnih oblasti osvetliti brojne aspekte teme skupa. A teme skupa su bile: Institucije, događaji, ličnosti od značaja za istoriju medicine, farmacije, veterine i narodnu zdravstvenu kulturu, Epidemije zaraznih bolesti Timočke krajine, Srbije i Balkana i Zdravstvena politika i ekonomija kod hroničnih masovnih nezaraznih bolesti sa istorijskog aspekta.
Prisutne su pozdravili direktor zaječarskog arhiva Velibor Todorov, učitelj zdravlja dr Petar Paunović i iz Zdravstvenog centra Zaječar direktorka Doma zdravlja dr Bojana Radojević, koja je i zvanično otvorila skup.
-Mi kao lekari praktičari možemo da kažemo da nas je ova istorija medicine naučila da je u biti svakog lekara, svakog čoveka, da permanentno nadograđuje svoja znanja, primenjuje ih, menja, improvizuje i imitira sva saznanja o veštinama lečenja kroz celu istoriju medicine. Želim vam uspešan rad i prijatan vam boravak u našem gradu, kazala je dr Radojević.
-Mogu slobodno da kažem da je ovaj skup je po broju radova i kvalitetu jedan od najkvalitetnijih. Kontinuitet i tradicija koju održavamo toliki niz godina, od 2006. godine je Arhiv aktivni učesnik a pre toga je Rajačka škola zdravlja organizovala skup 1987. godine, potvrđuju da ovakvi skupovi imaju svoju opravdanost, na neki način interes javnosti. Oblast je široka i poprima pažnju mnogobrojnih autora. Iako je toliko puta organizovan ovaj naučni skup tema još nije iscrpljena. Mi temu stalno proširujemo, unapređujemo, modernizujemo i nadam se da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa organizcijom ovog skupa na zadovoljstvo pre svega istraživača koji crpe iz istorije medicine, farmacije, veterine iskustva koja mogu da primene i u sadašnjosti i neiscrpni je izvor kako samih zainteresovanih strana tako i opšte javnosti u Timočkoj krajini pa i u Srbiji. Danas je promovisan i Zbornik radova sa prethodnog 13. skupa. Svake godine osnovna tema su ljudi i događaji, kao i vreme, teme vezane za istoriju medicine, farmacije i veterine i ostale dve teme menjamo. Inače, ovo je najveći skup posle 2017. godine, sad sa 24 autora, što dokazuje da smo na pravom putu, kazao je direktor zaječarskog arhiva Velibor Todorov.
-Kovid nas je malo usporio ali sada nastavljamo sa održavanjem ovog skupa, ima i nekih novih autora. Ovom sastnku danas prisustvuje i dr Zoran Vasić, što je izuzetno važno, on je predsednik Sekcije za istoriju medicine srpskog lekarskog društva u Beogradu. Iskoristili smo njegovo prisustvo da razgovaramo o kongresu istorije medicine i dogovoreno je da to bude 2025. godine. Kongres će biti održan u Zaječaru što će biti vrhunac svih naših sastanaka koje održavamo još od 1987. godine. Tematski sam sa temama zadovoljan, ima ih iz raznih aspekata istorije zdravlja što je važno, jer zdravlje je najširi koncept života. Teme su raznovrsne i potenciraju razne spekte života. Danas imamo i temu epidemija i voleo bi da se više piše o tome jer Srbija je zemlja ratova i epidemija. Te epidemije su ostavile na našu istoriju značajan utisak, istakao je dr Petar Paunović iz Rajačke škole zdravlja.
Goran Čukić, epidemiolog u penziji, koji je radio u Crnij Gori a sada živi u Beogradu, imao je predavanje o Lazaru Genčiću, kao načelniku saniteta u jednom od najvažnijih perioda srpske istorije, a to je u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.
-Ovde sam o njemu kazao ono što sam napisao u Glasniku za javno zdravlje Batuta u junu ove godine. To je da je Genčić bio izuzetno uspešan srpski lekar i načelnik saniteta. Velika je neistina da je bio neuspešan i to treba da se izmeni i to argumentima. A argumente sam prikupio. A to je da je srpski sanitet kada je pisao o Velikom ratu 1925. godine radio to na osnovu tadašnjeg znanja i sposobnosti, ali ne i na osnovu literature do koje je moglo da se dođe. Dokaza da je Genčić bio uspešan je dosta, jedan od njih je da 1915. godine dobija odlikovanje, a 1929. godine takođe dobija odlikovanje ali još većeg ranga, prvog ranga, koji su dobili i Paster, Nikola Tesla i dr Batut. Samo to dovoljno govori da je Genčić bio izuzetno uvažen Zaječarac koji je zaslužio poštovanje, istakao je Čukić.
Organizatori ovog stručnog skupa su Istorijski arhiv Zaječar, Srpsko lekarsko društvo – podružnica Zaječar, Srpsko lekarsko društvo Srbije, Institut za savremenu istoriju Beograd, Arhiv Srbije Beograd kao i Rajačka škola zdravlja.
