Dobitnici Godišnje nagrade Grada Zaječara su: Dejan Janković, privrednik iz Zaječara, osnivač „TEL – KABL“ D.O.O, za postignute rezultate u oblasti privrede, Mladen Šljivović, profesor fizike iz Zaječara, za postignute rezultate u oblasti obrazovanja i Lena Maletić, atletičarkia iz Zaječara, za postignute rezultate u oblasti sporta – Bora Dimitrijević je dobitnik Nagrade Grada Zaječara “Nikola Pašić“, a Vlasta Mladenović dobitnik Nagrade Grada Zaječara „Svetozar Marković“
Članovi zaječarskog parlamenta usvojili su na sednici u sredu odluke o godišnjim nagradama i poveljama koje će dobitnicima biti dodeljene na Dan grada 6. oktobra.
Oktobarska nagrada Grada Zaječara za 2023. godinu, dodeljuje se: na predlog gradonačelnika Zaječara Boška Ničića Dejanu Jankoviću, privredniku iz Zaječara, osnivaču „TEL – KABL“ D.O.O. Zaječar, za postignute rezultate u oblasti privrede, a koji predstavljaju značajan doprinos razvoju Grada Zaječara, na predlog zaječarske Gimnazije Mladenu Šljivoviću, profesoru fizike iz Zaječara, za postignute rezultate u oblasti obrazovanja i na predlog Atletskog kluba „Mladost“ Leni Maletić, atletičarki iz Zaječara, za postignute rezultate u oblasti sporta.
DEJAN JANKOVIĆ, PRIVREDNIK IZ ZAJEČARA, OSNIVAČ „TEL – KABL“ D.O.O. ZAJEČAR
Dejan Janković je rođen 1965. godine u Zaječaru, a svoju poslovnu karijeru je započeo ubrzo nakon završetka studija, u Fabrici kablova Zaječar, nakon čega je otpočeo njegov put u svetu biznisa koji je vezan za kablovsku industriju, a takav ostao i do današnjeg dana. Vođen svojim iskustvom koje je stekao na tržištu u periodu od 1992. godine, Dejan Janković je 2005. godine osnovao Fabriku „TEL – KABL“ D.O.O. sa sedištem u Zaječaru, sa vizijom da na domaće i tržište u okruženju ponudi provodnike i kablove po najpovoljnijim uslovima uz zadovoljavanje najstrožih domaćih i evropskih standarda kvaliteta.
U zahtevnim uslovima poslovanja na tržištu kablova, mladi tim posvećenih ljudi ove kompanije uspeo je da ostvari prepoznatljivost i dobru saradnju sa svim svojim poslovnim partnerima i tokom godina ostvari dobre privredne rezultate, što je rezultiralo investiranjem u izgradnju nove fabrike u Industrijskoj zoni „Zapad“ u Zaječaru i otvaranjem novih radnih mesta. U Fabrici je zapošljeno 50 radnika, što je svakako doprinelo smanjenju nezaposlenosti u Zaječaru.
Fabrika „TEL – KABL“, čiji je vlasnik i direktor Dejan Janković, stalno radi na unapređenju svog poslovanja, na edukaciji i obuci svojih zaposlenih, kao i na odgovornom ponašanju prema životnoj sredini i društvu u celini. Jedan je od lidera na domaćem tržištu s potencijalom da postane konkurent i najvećima u širem regionu.
MLADEN ŠLJIVOVIĆ, PROFESOR FIZIKE IZ ZAJEČARA
Mladen Šljivović je rođen 1980. godine u Zaječaru. Diplomirani je fizičar za primenjenu fiziku i informacione sisteme, zaposlen u Gimnaziji u Zaječaru. Njegov inovativan pristup nastavi, duboko razumevanje koncepata i podsticanje intelektualnog razvoja učenika privukli su pažnju i poštovanje, kako učenika tako i roditelja. Rezultati koje je postigao u školskoj 2022/2023 godini, kao i u dosadašnjem radu, učinili su ga jednim od prepoznatljivih nastavnika, ne samo u Zaječaru, već i širom Srbije, a može se reći i u Evropi. Prvi je i jedini dobitnik evropske nagrade Expert Scientix ambasador za STEM School label, koja je dodeljena u Briselu od strane organizacije koju čini konzorcijum više od trideset ministarstava obrazovanja širom Evrope.
Učenička kompanija ZaČili, čiji je mentor, osvojila je prvo mesto na Nacionalnom takmičenju za izbor najbolje učeničke kompanije i plasirala se kao predstavnik Srbije na Evropsko takmičenje.
Njegovim zalaganjem, Gimnazija Zaječar je prva gimnazija u Srbiji koja je dobila Mejkers lab, novembra meseca, a kao saradnik Centra za promociju nauke uspeo je da otvori i Naučni klub CPN-a u Zaječaru. Kreirao je i realizovao obuku za nastavnike u okviru projekta UNICEF-a „Škole za čistiji vazduh“.
Bio je član prve delegacije nastavnika koja je boravila u SAD, maja meseca, u okviru projekta Open World, koji je finansirao američki Kongres. Predstavljao je Srbiju na izboru za najboljeg nastavnika na svetu (Global Teacher Prize). Dobitnik je Svetosavske nagrade koju dodeljuje Ministarstvo prosvete i nagrade Najbolji edukator Srbije, kao i mnogih drugih nagrada i priznanja.
Kao i ranijih godina, tako je i u ovoj godini, sa svojim učenicima ostvario izvanredne rezultate na republičkom takmičenju iz fizike koje je održano u Vranju (prva i druga nagrada). Mladen Šljivović predstavlja uzor istrajnosti i posvećenosti u obrazovanju.
Njegova predanost, strast i inovativni pristup nastavi učinili su ga nastavnikom koji ne samo prenosi znanje, već i inspiriše buduće generacije da se zalažu za naučnost i obrazovanje.
Svojim entuzijazmom, pregalaštvom, željom za radom i ostvarenim rezultatima u oblasti obrazovanja, doprineo je razvoju obrazovanja u Gradu i njegovoj afirmaciji u zemlji i inostranstvu.
LENA MALETIĆ, ATLETIČARKA IZ ZAJEČARA
Lena Maletić je rođena 2006. godine u Zaječaru. Pohađala je Osnovnu školu „Ljuba Nešić“ u Zaječaru, koju je završila sa odličnim uspehom i bila proglašena za sportistu generacije. Uporedo sa osnovnom školom, završila je i Osnovnu muzičku školu „Stevan Mokranjac“ u Zaječaru, odsek gitara. Sada pohađa Ekonomsko- trgovinsku školu u Zaječaru, u kojoj je takođe odličan đak i gde postiže zapažene rezultate na raznim takmičenjima. Paralelno sa školskim aktivnostima, duži niz godina se bavi i sportom, trenira atletiku.
Višestruki je državni prvak, počevši od mlađih kategorija pa sve do danas, kada je u kategoriji mlađih juniorki prvakinja na 400m. Već dve godine je stalni član reprezentacije Srbije i sa štafetama 4h400m i 100-200-300-400m drži nacionalni rekord za mlađe juniorke. Do sada je sa juniorskom reprezentacijom Srbije, čiji je bila član, učestvovala na tri Balkanska prvenstva. Prošle godine je bila učesnik Evropskog prvenstva za mlađe juniore (1118) koje je održano u Jerusalimu u Izraelu. U 2022. godini je na Državnom školskom prvenstvu u atletici osvojila srebrnu medalju, a ove godine osvojila je prvo mesto i zlatnu medalju i u najboljem svetlu predstavila svoju školu i Grad Zaječar.
Takođe, Lena Maletić je, na predlog svoje škole postala član Saveta za mlade Grada Zaječara, gde aktivno učestvuje u radu i izradi lokalne omladinske politike u svim oblastima od značaja za mlade.
Nagrada Grada Zaječara “Nikola Pašić“ u 2023. godini, dodeljuje se Bori Dimitrijeviću iz Zaječara, za izuzetan doprinos u oblasti unapređenja i razvoja društveno-političkih odnosa.
Bora Dimitrijević je rođen u Zaječaru 1949. godine. Potiče iz stare zaječarske porodice Budukanaca, koja se spominje u dokumentima sa početka 19. veka. Oženjen je i otac dvoje dece. U rodnom gradu završio je Gimnaziju i 1968. godine upisao arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a diplomirao 1973. godine. Tokom studija radio je na sistematskim arheloškim istraživanjima Lepenskog Vira, Vlasca i Arilja. U Nemačkoj je sa Institutom za praistoriju i ranu istoriju iz Kelna iskopavao u Šernau, Nojekirhenu, Menšengladbahu, Unteršmajnu i Gerlingenu.
Nakon završenih studija počinje da radi u Istorijskom arhivu „Timočka krajina” u Zaječaru, gde vodi Službu zaštite građe van arhiva do 1990. godine. Od tada pa do 2001. godine, obavlja poslove direktora Arhiva i aktivno učestvuje u svim gradskim kulturnim dešavanjima. Jedan je od utemeljivača Zadužbine „Nikola Pašić“ i Fondacije „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. Na mestu predsednika Upravnog odbora Zadužbine nalazio se u dva navrata, dok je dužnost predsednika Upravnog odbora Fondacije obavljao od 1993. do 2001. godine.
U Istorijskom arhivu počinje da se bavi izučavanjem lokalne istorije, kao i životom i radom poznatog srpskog državnika Nikole Pašića. Tokom rada u Arhivu, sa lokalnom zajednicom, utemeljuje Memorijal Nikola Pašić 1996. godine, i stručno rukovodi njegovim radom skoro dve decenije.
Za direktora Narodnog muzeja „Zaječar“ u Zaječaru izabran je 2001. godine. Do kraja radnog veka 2016, rukovodi i koordinira radom u Muzeju, carskoj palati Feliks Romuliana, Radul begovom konaku, Zadužbini „Nikola Pašić“ i Turskoj vodenici. Od dolaska u Narodni muzej posebnu pažnju posvećuje ekspertskim poslovima na nominaciji carske palate za upis na Listu prirodne i kulturne baštine sveta UNESKO. Palata je zajedno sa sakralno-memorijalnim kompleksom Magura upisana na Listu 2007.godine, kao jedinstveni primer rimske provincijske arhitekture.
Nakon toga više se angažuje na poslovima kulturne diplomatije i promocije carske palate u zemlji i inostranstvu. Kao rezultat takvog pristupa ostvarena je tesna saradnja sa ambasadama SAD, Nemačke, Italije, Francuske, Norveške, Kanade, Japana i Finske. U tom periodu Muzej je dobio više donacija za konzervaciju, uređenje i prezentaciju carske palate. Donacijom SR Nemačke konzervirana je i rekonstruisana istočna kapija, dok je novcem dobijenim od SAD uređen kompleks Magura. Kapitalnim projektom EU, u vrednosti od 600.000 evra, uspešno je realizovana ideja savremenog informacionog i prezentacionog centra. Više od deset godina bio je angažovan na poslovima projekta za izgradnju Centra za posetioce na carskoj palati Feliks Romuliana. Tokom njegovog mandata u muzeju, predmeti sa carske palate bili su prezentovani na značajnim evropskim izložbama u Rimu, Triru, Akvileji, Milanu, Veneciji i Bonu.
Nakon višegodišnjih priprema, u zajednici sa lokalnom samoupravom i Ministarstvom za turizam, doveo je projekat izgradnje Centra za posetioce na carskoj palati Feliks Romuliana do građevinske dozvole, koja je prvi put izdata 2015. godine.
U saradnji sa Nemačkim arheološkim institutom, odnosno Rimsko-germanskom komisijom iz Frankfurta, i Arheološkim institutom iz Beograda, organizovao je osmogodišnji projekat geofizičke i geomagnetske prospekcije carske palate i njene bliže okoline.
Sarađivao je vrlo aktivno na poslovima vezanim za turistički razvoj Srbije: Prostorni plan za Feliks Romulianu (2004.), izrada Nacionalne strategije u turizmu sa Horvat Konsalting (2006.) i Master plan Putevi rimskih careva sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu (2008.). Kao ekspert bio je angažovan na poslovima projekta Kulturno i prirodno bogatstvo jugoistočne Evrope IPSAH. U Rejkjaviku, Rovaniemiju i Akvileji držao je predavanja o carskoj palati i njenom značaju za svetsku kulturnu baštinu. Na više nacionalnih televizija, RTS, RAI i DSF, bio je scenarista, koscenarista i saradnik u vezi specijalnih emisija o Romuliani.
Pored stručnih članka u više časopisa, objavio je i deset knjiga iz oblasti istorije Srbije i Zaječara. Od toga je šest knjiga objavljeno u ediciji Zadužbine „Nikola Pašić“. Predsednik je Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije i predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja u Zaječaru. Član je IKOM-a Srbije i angažovan na polju zaštite manjinskih prava Vlaha u istočnoj Srbiji.
Dobitnik je više priznanja i nagrada za svoj rad: Septembarska nagrada grada Zaječara, Nacionalna nagrada za rad u turizmu „Turistički cvet”, Godišnja nagrada Udruženja turističkih novinara. Nosilac je ordena Karađorđeve zvezde i medalje majora Gavrilovića.
Nagrada Grada Zaječara „Svetozar Marković“ u 2023. godini, dodeljuje se Vlasti Mladenoviću, književniku, za izuzetan doprinos u oblasti razvoja kulture.
Vlasta Mladenović je pesnik, poetski prozaista, književni prikazivač, antologičar, urednik i kulturni poslenik, rođen 1956. godine u Šarkamenu kod Negotina. Objavio je preko trideset knjiga poezije, tri antologije pesnika istočne Srbije i prvu Antologiju srpskog pesništva (od Branka Radičevića do Branka Miljkovića), na arapskom jeziku (Kairo, 1996), književne osvrte na mladu srpsku poeziju osamdesetih godina „Zrela jutra“ i priredio mnoge publikacije i zbornike. Knjige su mu prevedene u Italiji, Rumuniji, Francuskoj, Egiptu, Makedoniji, a pesme objavljene na mnogim svetskim jezicima. Takođe, objavljene su mu Izabrane pesme i književni osvrti na njegovo stvaralaštvo „Pevanja i mišljenja“, knjiga je prevedena i objavljena u Makedoniji (PNV publikaciji, Skoplje, 2022.), kao i u BIH („Sazvežđe, sjaj“, Lijepa riječ Ešić, Tuzla, 2022.). Pesme su mu objavljene u najznačajnijim časopisima u Srbiji i Evropi. Zastupljen je u antologijama i leksikonima srpske književnosti. Dobitnik je „Drainčeve“ i drugih prestižnih književnih nagrada, kao i visokih priznanja za kulturnu delatnost.Osnivač je „Muzeja crne krajine“ i Stvaralačkih dana u Šarkamenu i organizator 9. „Mladog maja“, poslednjeg jugoslovenskog susreta pesnika Zaječar-Šarkamen, a sada je predsednik Umetničkog saveta ove čuvene manifestacije. Jedan je od pokretača Književne omladine Timočke krajine i Borskog susreta balkanskih književnika. Bio je urednik kulturno-umetničkog programa i izdavaštva negotinske biblioteke preko dvadeset godina i njen v.d. direktor (2009.-2010.), urednik pesničke edicije timočkih pesnika beogradskog Književnog društva „Sveti Sava“, glavni i odgovorni urednik časopisa „Razvitak“ od 2021. godine i aktivni saradnik za književne programe pri Narodnom pozorištu – Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ u Zaječaru.
Član je Udruženja književnika Srbije od 1989. godine, a od 2016. godine i Srpskog književnog društva. Član je Slovenske akademije književnosti i umetnosti (sa sedištem u Varni).
Vlasta Mladenović postavljen je za glavnog i odgovornog urednika časopisa „Razvitak“ 2021. godine, kada je obeleženo 60 godina ovog značajnog časopisa koji izdaje Ustanova Narodno pozorište – Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. Do sada je uredio sedam brojeva (261- 267) i dao veliki doprinos podizanju kvaliteta ovog časopisa za društvena pitanja, kulturu i umetnost. Takođe, Vlasta Mladenović je već dve godine, 2022. i 2023. predsednik Umetničkog saveta Festivala „Mladi maj“ u Zaječaru. Doprineo je afirmaciji ovog festivala u zemlji i regionu, kao i afirmaciji mladih pesnika iz Zaječara i Timočke krajine koji su nepravedno bili zapostavljeni na ovom festivalu.
Povelja za 2023. godinu, kao priznanje za postignute rezultate i podstrek za još veća zalaganja, dodeljuje se: Teodori Milovanović, učenici Osnovne škole „Hajduk Veljko“ u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz srpskog jezika i književnosti, Pavlu Kuliću, učeniku Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz matematike i fizike, Vuku Živkoviću, učeniku Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz hemije, Janku Mladenoviću, teniseru, učeniku O.Š. „Đura Jakšić“ u Zaječaru, za postignute rezultate u sportu, Nemanji Simoviću, učeniku Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz matematike i fizike, Luki Rodiću, učeniku O.Š. „Ljuba Nešić“ u Zaječaru za postignute rezultate na takmičenjima iz matematike, fizike i srpskog jezika i jezičke kulture, Petru Savićeviću, učeniku Gimnazije u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz prirodnih nauka, ekipi učenika Gimnazije u Zaječaru koju čine učenici: Mia Milosavljević, Anđela Milosavljević, Marija Stojanović, Jovan Buzadžin i Pavle Vasilijević, za postignute rezultate u vannastavnim aktivnostima, Ivi Nikolić, učenici O.Š. „Desanka Maksimović“ u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz različitih nastavnih predmeta i Damjanu Dimitrijeviću, učeniku O.Š. „Ljuba Nešić“ u Zaječaru, za postignute rezultate na takmičenjima iz različitih nastavnih predmeta.
Konačnu reč o dodeljivanju javnih priznanja dala je Skupština grada na predlog Odbora za izbor i imenovanja, nagrade i priznanja.