NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA OVE GODINE 36 MANIFESTACIJA ZA OČUVANJE KULTURNOG NASLEĐA TIMOČKOG KRAJA
Prošle godine na području grada Zaječara održano je 28 manifestacija, od kojih je osam bilo novih. U ovoj godini planira se održavanje 36 manifestacija tradicionalnog narodnog stvaralaštva, od kojih je takođe osam novih, sa ciljem očuvanja kulturnog nasleđa ovog kraja, uglavnom nematerijalnog kulturnog nasleđa. Na manifestacijama učestvuju brojni folklori, ali se priređuju i različite izložbe tradicionalne trpeze, nacionalne narodne nošnje i sve ostalo što je vezano za tradiciju svakog sela.
Od početka godine već su organizovane 24 manifestacije, među poslednjima su Ilindanski sabor u Šipikovu i Sabor frulaša u Grljanu. Slede Miholjski susreti sela Srbije u Lubnici koji se organizuju uz sufinansiranje Ministarstva za brigu o selu Republike Srbije i učešća grada Zaječara.
„Dve godine su Miholjski susreti održavani u Velikom Izvoru, a sada će biti održani u Lubnici 6. avgusta, što je takođe vrlo značajno za očuvanje kulturnog nasleđa samog sela i ovog kraja. Znači, u roku od četiri dana imamo tri manifestacije od kojih je jedna dvodnevna – tradicionalna manifestacija Sabor frulaša u Grljanu, kaže Biljana Glišić, pomoćnik direktora Ustanove Narodno pozorište Timočke krajine – Centar za kulturu ,,Zoran Radmilović“.
Što se tiče novih manifestacija u ovoj godini neke su već održane, u Malom Izvoru 11. februara, u Malom Jasenovcu 25. marta, u Šljivaru 4. juna, u Glogovici. Nove manifestcije koje slede su u Marinovcu – Pantelejski sabor, u planu je i Međunarodni srpsko–bugarski sabor na Vrškoj čuki do kraja godine, kao i manifestacije u Vratarnici i u Čokonjaru, za koje će tek biti određeni termini.
„Ne mogu sve manifestacije da se održavaju tokom letnjih meseci jer ih je mnogo. Preko leta se održavaju neke manifestacije koje su tradicionalne, a neke od njih se održavaju skoro 50 godina, kao što su u Grljanu i u Vražogrncu, one su dvodnevne dok su ostale jednodnevne“, navodi Biljana Glišić i dodaje:
„Značaj manifestcija je u tome što osim što čuvaju tradiciju i kulturno nasleđe našeg kraja, to su i jedini događaji u selima oko kojih se meštani sela okupljaju. Mogu reći da oni žive za te manifestacije, razmišljaju o njima tokom godine i pripremaju ih. Nešto što je jako dobro je i to što smo vratili folklore u više od deset sela, u Halovu, Gradskovu, Zvezdanu, Nikoličevu, Vražogrncu, Glogovici, Dubočanu, Velikoj Jasikovi, Rgotini, Koprivnici“.
U selima se, kaže, baš trude da vrate folklor.
„Manifestacije su uticale na to da se vrate folklori kako bi njihovi folklori mogli da otvore manifestaciju. Folklor znači mnogo za jedno selo. Skoro sva deca koja žive u Šljivaru igraju u tom folkloru i to je jedno pravo bogatstvo, oni imaju učlanjeno preko 20 dece. Čak se kod ovakvih dešavanja i ljudi iz grada okreću ka svom selu“, dodaje Glišić.
Kako kaže, od novih manifestacija nekako je najuspešnija bila u Šljivaru, jer su se meštani tu najviše uključili i punim srcem je dočekali.
„Tamo je čini i se radost bila najveća. Oni su pripremili i folklor, a podstrek su dali i nama kako bi se događaj napravio što bolje“, kaže Biljana Glišić.
I folklori u gradu su zahvaljujući brojnim manifestacijama obnovili svoj rad. Inače, u Zaječaru je aktivno više folklora – Gradski folklor ZO-RA koji radi u okviru ustanove Narodno pozorište Timočke krajine – Centra za kulturu ,,Zoran Radmilović“, KUD Penzioner koji je veoma aktivan, KUD Nikola Pašić koji pored folklora za odrasle ima i dečiji folklor, kao i folklorna sekcija Društva Roma Zaječar.
Manifestacije se održavaju i u samom gradu a jedna od njih je ove godine održana na Popovoj plaži – Zaječarski folklorni mozaik, te se očekuje da i ona postane tradicionalna jer je naišla na veliko interesovanje građana.