Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Vartolomeja, u našem narodu zovu ga Vratoloma (Vrtoloma).
Sveti Vartolomej je jedan od 12 velikih apostola. Propovedao je jevanđelje i širio hrišćansku veru u Aziji, Indiji i Jermeniji, gde je mučenički stradao. Danas se njegove mošti čuvaju u Vatikanu.
Danas se obustavljaju svi poslovi na polju. Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama a ženama da „bućkaju” mleko. U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.
“Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U ovom kraju se veruje da niko danas ne bi trebalo da radi, da ga ne bi svetac „smlatio”.
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnje manastire, kako bi se pomolili svetitelju.
Sveti Vartolomej je jedan od svetitelja koji tih dana čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Priča govori da je Sveti Sava jednom ugledao orača kako ore na Vratolomin dan i ukori ga, a ovaj mirno odgovori: „Ko vrti, vrti, a ja ću da orem“. Na to sveti Sava raspolovi njegovu njivu i sve živo poče da propada u rupu. Onaj seljak preplašeno povika da se kaje, a Sava pozva Vratolomu i upita da li da oprašta seljaku. Vratoloma još jače lupi štapom u onu zemlju i smesta sve propade, govoreći da on ne prašta nevernicima. U topličkom kraju pričaju da tog dana sv. Vratoloma i sv. Sava sede na nekoj planini i gdedaju na sve njive da ne bude kakve štete. Tek ako prilegnu i zadremaju može da se navuče grad, ali to se retko dešava, jer su oba sveca savesni čuvari.
Smatra se da su Vartolomej i Natanailo jedna ista ličnost. Naime, Natanailo pominje se kao jedan od dvanaestorice u Jovanovom Jevanđelju, dok se u ostalim Jevanđelima pominje Vartolomej. Zajedno sa apostolom Filipom i Filipovom sestrom, devicom Marijamom – a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom propovedao je Jevanđelje najpre u Aziji, potom u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički stradao.
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da su ovi apostoli u Jerapolju molitvom umrtvili veliku zmiju, koju su naznabošci u hramu držali i obožavali, kao i da su u istom tom gradu molitvom dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep. Tu su mnogobošci ustali protiv njih pa Filipa i Vartolomeja raspeli na krst (Vartolomeja naopako).
Tada se dogodio zemljotres, od koga su mnogi poginuli. Pošto su mislili da je to Božija kazna mnogi su došli da skinu apostole sa krstova, ali Filip je već preminuo, dok je Vartolomej bio još živ. Posle toga Vartolomej je otišao u Indiju, gde je propovedao i Jevanđelje po Mateju preveo na indijski jezik. Zatim je otišao u Jermeniju.
Hrišćani veruju da je tamo iscelio ćerku carevu od ludila, ali da je zavidljivi brat carev Astijag uhvatio Vartolomeja i raspeo na krst, pa mu onda kožu odrao i najzad glavu odsekao. Telo njegovo hrišćani su sahranili u olovni sanduk. Mnogobošci su bacili sanduk u more jer su hrišćani tvrdili da se nad njegovim moštima događaju mnoga čuda.
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je voda donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočekao i sahranio u hramu. Potom su mošti ovog apostola prenošene u Benevento pa u Rim.
