SONJA MARKOVIĆ: FUDBAL JE BIO I OSTAO MOJA VELIKA LJUBAV, KOJU SAM NASLEDILA OD MOGA OCA MIĆE, KAKO KAŽU BIVŠE PERJANICE I KAPITENA BSK-A IZ BOGOVINE, IZ SRPSKOLIGAŠKIH DANA, A JA SAM PORED USPEŠNOG ŠKOLOVANJA NA DRŽAVNOM FAKULTETU U NIŠU, GDE SAM STEKLA DIPLOMU MASTER PSIHOLOG, SA USPEHOM IGRALA FUDBAL ZA NEKOLIKO NAŠIH ELITNIH ŽFK, SADA SAM ČLAN JEDINSVA IZ PIROTA, A POLOŽILA SAM ZA TRENERSKU „B“ LICENCU UEFA, PA PORED OBAVEZA NA POSLU, SA PUNO VOLJE, ELANA I HTENJA, PREDVODIM KAO STRATEG MUŠKU EKIPU RADNIČKOG IZ LUBNICE, KOJI JE SA MAKSIMALNIM UČINKOM TRIJUMFOVAO U OKRUŽNOJ LIGI ZAJEČAR, PA ĆE SE OD JESENI PONOVO NADMETATI U ZONI ISTOK. CILJ MI JE DA POLOŽIM I ZA „A“ LICENCU UEFA, POTOM I VIŠE OD TOGA, A KRUNA MOJE FUDBALSKE I TRENERSKE KARIJERE BILA BI SVAKAKO DA KAO TRENER PREDVODIM ŽENSKU REPREZENTACIJU SRBIJE
Lepa i mlada dama uspešno sa klupe kao trener sa „B“ licencom UEFA, uspešno predvodi FSU Radnički 1946 iz rudarske Lubnice, koji je u minuloj sezoni nadmoćno prvo mesto u Okružnoj ligi Zaječar i plasirao se u zonu Istok. Mlada i ambiciozna dama igrala je fudbal za nekoliko naših ŽFK, još uvek igra, a ima i visoke ambicije i u trenerskom pozivu, do stratega u ženskoj, što da ne i muškoj reprezentaciji Srbije
ZAJEČAR. Na prstima jedne ruke mogu da se nabroje imena dama koje se nalaze na kormilu nekih naših ženskih fudbalskih klubova, dok je užarena trenerska klupa kod muških ekipa, po nekom nepisanom pravilu, uglavnom namenjena isključivo jačem polu.
Ali, na radost ljubitelja „najlepše sporedne stvari na svetu“ u našoj zemlji, ima i retkih, možda i jedini izuzetak. Naime, šef stručnog štaba FSU Radnički 1946 iz Lubnice, rudarskog sela na domak Zaječara, ovogodišnjeg prvaka Okružne lige Zaječar i novog (starog) člana zone Istok, je mlada, lepa i školovana dama Sonja Marković (29), po struci master psiholog iz Boljevca, ali i trener sa „B“ licencom UEFE, koja je kvalitetnim i stručnim radom na treninzima i umešnom i mudrom taktikom na utakmicama, sa maksimalnim učinkom (svih 28 pobeda) nadmoćno dovela silne „rudare“ do prvog mesta i povratka u zonaškom društvu, gde im je po tradiciji, kvalitetu i uslovima i mesto.
Sonja Marković je rođena u Boljevcu, potiče iz sportske porodice, otac Mića je bio dugogodišnji as i kapiten BSK-a iz Bogovine, iz srpskoligaških dana, a posle osnovne i srednje škole upisala je Filozofski fakultet u Nišu, gde je na osnovnim studijama diplomirala 2017, a dve godine kasnije stekla je i zvanje master psiholog i sada radi u struci u OŠ „9. srpska brigada“ u Boljevcu.
-Pored redovnog i uspešnog školovanja moja druga i velika ljubav je fudbal. Za vreme studiranja u Nišu igrala sam za niške klubove Buba Mara, Mašinac i Radnički (N), potom za Unu Fortunu iz Kragujevca, za Kolibri iz Kuršumlije, a sada sam član ŽFK Jedinstvo iz Pirota. Bila sam i član pionirske, kadetske i omladinske reprezentacije Srbije, ali na moju veliku žalost, nisam upisala ni jednu utakmicu za seniorski pogon crvenih orlova – kaže uvek vedra i nasmejana plavokosa lepotica Sonja Marković.
Bez potpitanja je nastavila da sa ponosom „veze“:
-Dok sam igrala u ženskom klubu Radničkog iz Niša, radila sam kao trener u mlađim selekcijama ovog kluba, gde sam trenirala devojčice od 12 do 15 godina. U međuvremenu stekla sam zvanje master psihologa, položila sam i za „B“ licencu UEFA, a prve korake kao pravi trener napravila sam u mlađim kategorijama OFK 019 iz Zaječara. Potom sam bila pomoćni trener u BSK -u iz Bogovine, gde sada treniram mlađe selekcije ovog kluba, u kome zajedno treniraju devojčice i dečaci iz ovoga sela i okoline – ističe Sonja Marković.
Minulog proleća bili ste uspešni na užarenoj trenerskoj klupi Radničkog iz Lubnice. Sa maksimalnim učinkom bez premca ste?
-Da minule zime preuzela sam kormilo lubničkih „rudara“, koji su proteklu sezonu odigrali za pamćenje. Na naš konto upisali smo maksimalnih 28 pobeda, bez nerešenog rezultata i poraza. Doduše, upisali smo dve pobede više, ali nakon odustajanja Velike Jasikove od takmičenja, koju smo pobedili dva puta, te pobede i bodovi, kao i svim ostalim ekipama su obrisani. Uz gol razliku 93:11 (plus 82) i 84 osvojena boda nadmoćno smo osvojili prvo mesto ispred drugoplasiranog Rtnja iz Boljevca koji je sakupio 69 bodova. Svi fudbaleri, stručni štab i čelnici kluba na čelu sa Sašom Veljkovićem, zaslužuju pohvale za izvanredan uspeh. Posle dobrih i kvalitetnih priprema i uz nekoliko pojačanja, uverena sam da ćemo i u zonaškom društvu imati zapaženu ulogu – jasna je Sonja Marković.
Kako uspevate da uskladite obaveze i koji su vaši dalji planovi ?
-Kada se nešto hoće, želi i voli onda ništa nije teško i naporno. Pre podne sam na poslu u školi, a po podne na fudbalskom terenu. Stignem da odradim trening sa „klincima“ u Bogovini, a potom skoknem kolima i do Lubnice i odradim trening sa fudbalerima Radničkog, koji su veoma dobri i poslušni momci. A neki od njih i rade u rudniku. Pre podne u dubini zemlje kopaju „crno zlato“, a potom žure da na vreme stignu na trening ili utakmicu. Svaka im čast. U narednom periodu planiram da se edukujem za „A“ licencu UEFE, a potom i više od toga. Volela bih da jednoga dana sednem na užarenoj trenerskoj klupi nekog našeg elitnog kluba, svejedno da li se takmiči u muškoj ili ženskoj konkurenciji, a kruna mog trenerskog posla bio bih izbor za selektora naše reprezentacije – zaključuje Sonja Marković, po svemu sudeći jedina dama u našoj zemlji koja kao trener uspešno, do prvog mesta i bez poraza, predvodi mušku fudbalsku ekipu – FSU Radnički 1946 iz rudarske Lubnice. Srećno.
Lepa Sonja Marković veliku podršku na putu uspeha ima u članovima svoje porodice, kao i svom momku, koji su uvek tu da joj zasluženo i sa pokrićem daju savet, mišljenje, podršku, ljubav…
-Svi u rudarskoj Bogovini, Boljevcu i okolini sa poštovanjem izgovaraju ime Miće Markovića, legendarnog fudbalera i kapitena BSK-a iz Bogovine, koji se sa puno uspeha predvodio ekipu „rudara“ u srpskoligaškom društvu. Bio je odličan fudbaler i lepo vaspitan momak, koga bi u svojim redovima poželeo svaki trener i klub. A po onoj našom staroj narodnoj izreci da „iver ne pada daleko od klade“ ni malo me ne čudi što je njegova ćerka Sonja tako pametna i uspešna i da joj je fudbal u krvi. Želim joj još puno uspeha u daljem radu i napredovanju i nastavi uspešnu tradiciju poštovane i ugledne porodice Marković – biranim rečima istakao je Dušan Grujo, bivši neumorni predsednik bogovinskih „rudara“.
N.P.
FOTO: NOVICA PETKOVIĆ SKELA