Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, dan kada se prisećaju Isusove poslednje večere sa učenicima, pre nego što ga je Juda izdao, poznatije kao Tajna večera. U toku večere, Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom ličnom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“. Zatim je uzeo čašu vina i dodao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“. Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana.
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina. U Narodu se veruje da se ovog dana otvaraju rajska vrata. Svi su dobročiniteljski raspoloženi, jer sve što se siromašnima udeli, beleži se na nebu.
U takovskom kraju na ovaj dan se boje vaskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Stariji ljudi pamte da su se nekad jaja farbala broćom, koprivom i ljuskom od luka, a kasnije i varzilom. Danas se za to upotrebljava boja fabričke proizvodnje.
Na ovaj dan strogo su zabranjeni oranje i obrada zemlje, da se ne „baksuzira“ grad u toku godine. Srbi na Kosovu i Metohiji veruju da se jaje ofarbano na Veliki četvrtak ne može pokvariti. U ranu zoru oboji se samo jedno jaje – strašnik. Dok se boja još ne osuši, majka ga trlja po obrazima svakog deteta da bude jako. Pošto se završi ovaj ritual, mogu se bojiti i ostala jaja, a strašnik se ostavlja na vidno mesto u ložičarki. Kada naiđe nevreme s grmljavinom, domaćin iznosi strašnika da grad mimoiđe imanje. Ovo jaje se dobro čuva.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača – oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već se samo okupljaju.
Kod nekih pravoslavnih naroda danas se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim.
