BIO JE UZOR MLADIMA I PONOS ZAJEČARA – Ljubomir Lazarević – Ljuba Fanac
IN MEMORIAM – Na starom zaječarskom groblju u ponedeljak je u prisustvu najbliže rodbine i prijatelja, sahranjen Ljubomir Lazarević – Ljuba Fanac (85), legendarni rukometni golman iz Zaječara, a potom i neumorni rukometni poslenik, kome su se svi sa poštovanjem klanjali. Ljuba Lazarević je rođen u Zaječaru, sada već davne 1937. godine, prošlog veka. Veliki rukomet je počeo da igra od svoje 12-te godine u Rukometnom klubu Timok, koji je kasnije promenio ime u RK Železničar. Odmah se opredelio za golmana i branio je punih šest decenija, a do pre nekoliko godina bio je kapiten i prvi golman veteranske ekipe RK Zaječar.
Posle samo nekoliko odigranih utakmica dobio je nadimak od igrača i navijača „Ljuba Fanac – čovek od gume“. Branio je refleksno, ne kao danas kada se brani leptir stilom. Bacao se iz jednog u drugi ugao, od jedne do druge stative, nisko po betonu i zemlji, branio je „zicere“, hvatao lopte obema rukama, kao kruške. „izletao“ je isped protivničkog igrača, prekidao napade… Bio je uzor mladima, voleli su ga i skandirali njegovo ime, a on im uzvraćao vrsnim odbranama.
U to vreme veliki rukomet je igralo 11 igrača, kao u fudbalu, Lopta se udarala na svakih tri koraka, potom se lopta dodavala saigraču ili se šutiralo na gol sa 16 metara. Igralište je bilo fudbalskih dimenzija, a gol širok sedam metara. Lopta je bila iste veličine kao i danas, samo od kože. Mali i veliki rukomet igrao se uporedo sve do 1955. godine, a potom je veliki rukomet nestao sa scene. U Zaječaru je oformljen RK Mladost, u malom rukometu. U njemu, a kasnije u mesnom Železničaru, bio je nezamenljiv na golu. Uzdanica i perjanica kluba. Nakon toga otišao je na školovanje u Nišu i branio boje niškog Železničara. Kada je okončao školovanje vratio se u rukometni Zaječar, gde je bio aktivan do kraja života, kako na terenu, tako i u klubu. I tokom celog svog života nikada se nije povredio na terenu, branivši na nekoliko hiljada utakmica na kojima je odbrana preko milion lopti.
Godine 1960. na turniru organizovanom u hali beogradskog sajmišta, Fuba Fanac je obukao dres sa brojem jedan reprezentacije Srbije. Osim crvenih orlova, učestvovale su i ekipe Pančeva, Crvene Zvezde i Partizana.
Pored toga što se bavio rukometom Ljubomir Lazarević bio je uspešan i gimnastičar. Godine 1958. kao član ekipe Niša, bio je prvak stare Jugoslavije u gimnastici. Treniranje ovog sporta za telo i dušu, puno mu je pomoglo da bude elastičan i naučilo ga je kasnije kako kao golman da padne i da se baca na betonskom rukometnom igralištu. U to vreme nije bilo sportskih hala, pa se igralo napolju, na travi, betonu, asfaltu i šljaci. U zavisnosti na kom igralištu se igralo. U Zaječaru se igralo u OŠ “ Desanka Maksimović“, na skveru, na pijaci, na Vojnom igralištu, na gradskom stadionu. A kada je izgrađena sportska hala pod Kraljevicom, igralo se na parketu i u idealnim uslovima. Nije više ometala kiša, sneg, vetar, hladnoća, sunce…
Smrću Ljubomira Lazarevića – Ljube Fanca rukometni i sportski Zaječar je izgubio istinskog zaljubljenika u rukometnu igru, koja mu je bila život u kojoj je posle porodice posvetio najviše vremena. Tačno sedam decenija. Zbogom čika Ljubo, legendo, druže, prijatelju, ljudino… Ostaćeš uvek u našim srcima i neka te na nebu čuvaju anđeli. . NOVICA PETKOVIĆ SKELA
FOTO: NOVICA PETKOVIĆ SKELA