Sveti Jovan Bogoslov je jedan od dvanaest svetih apostola i jedan od četvorice pisaca jevanđelja.
Na njegov dan počinju miholjski praznici. Seljaci koji imaju volove, odmaraju stoku ili je uprežu samo kad treba pomoći nekom iz sevapa. Žene ne diraju pletivo, makaze, ni igle, da ne bi miševi grizli rublje. Negde udaraju u ambare da se miševi razlete. U mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana. Ovi praznici su dobri za putovanja, pa oni koji misle da putuju, ovog dana kreću na put.
Za Jovana Bogoslova se kaže da je bio omiljen Hristov učenik. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo.
Poživeo je ovaj ugodnik Božji više od 100 godina. Imao je već više od sto godina kada je zašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili.
Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju i Miholjske zadušnice. Prema verovanjima i tradiciji, obilaze se grobovi, pale sveće i u hramovima daje pomen preminulima.
Vernici na taj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oproštaj grehova.
Zadušnice su uvek u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru SPC-a postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne – u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske. U crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova:
„Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih“.