Mirjana Stojanović (49) i Irena Florić (43) žive u Velikom Izvoru, selu nadomak Zaječara. Uzorne su majke, supruge, domaćice, ali i poljoprivrednice. Njihov dan počinje sa prvim petlovima, a završava se kada se namiri sva stoka i završe svi radovi koje selo nameće. Da li je težak život žena na selu i da li bi ga nekad menjale za gradski život?
Život na selu nije lak. Tako bar tvrde oni koji tamo žive ili su selo napustili. Mirjana Stojanović (49) iz Velikog Izvora odrasla je na selu. Iako je po zanimanju medicinska sestra, u struci nije nikada radila. Kaže, nije imala sreće da se zaposli uprkos velikoj želji da se bavi tim humanim pozivom. Ostala je na selu, udala se i zasnovala porodicu na koju je ponosna.
„Po zanimanju sam medicinska sestra, nisam radila jer nisam uspela da se zaposlim, a imala sam veliku želju. Jedina uteha mi je to što se jedna ćerka opredelila za medicinu, skoro je diplomirala i postala doktor medicine, sada stažira u Zdravstvenom centru u Zaječaru. Nadam se da neće biti sreće kao ja i da će naći posao“, rekla nam je Mirjana, sa setom ali i nadom u očima.
Kako smo i sami mogli da primetimo, jer nije bilo puno vremena za razgovor, Mirjana je u potpunosti posvećena seoskim poslovima. U svemu tome joj pomaže suprug, koji je već 10 godina bez posla, ali i ćerka, kad god ima vremena.
„Imamo pojate sa ukupno 25 komada tovnih junadi. Tu spada devet krava muzara, steone junice. Dnevno pomuzemo 150 litara mleka, 100 litara prodamo niškoj mlekari, 50 litara popije telad. Osim obaveza oko stoke, puno je obaveza i oko pripreme hrane za njih. Sami proizvodimo hranu, obrađujemo 20 hektara zemlje. Imamo kukuruz, pšenicu, detelinu, a osim toga, brinem se i o jednom malom parčetu zemlje gde uzgajam povrće za nas“, objašnjava Mirjana.
Mirjana dodaje da je svaki dan gotovo sličan onom prethodnom. Zna se u koliko se ustaje, kada se, koji posao radi, a letovanja i odmora nema.
„Ustajemo oko pola 6, popijemo kafu i odlazimo kod stoke. Za dva i po sata suprug i ja završimo posao. U međuvremenu, moram da stavim šerpu u kojoj će se krčkati jelo. Dolazmo na pojatu po hranu za stoku, skupljamo bale, popodne malo odmorimo i ponovo krećemo kod stoke. Velika je to obaveza. Znate kako, na selu nema muških i ženskih poslova. Ženski posao je samo u kuhinji, svi ostali poslovi su i muški i ženski. Ja vozim traktor, naučila sam prvo traktor da vozim, pa onda automobil, a i ćerka vozi traktor“, priča naša sagovornica i dodaje:
„Na selu morate sve da znate da radite, morate da budete organizovani, inače posao zaostaje. Nemate odmor, vezani ste za stoku, ona su kao deca, traže pažnju. Od poljoprivrede se teško živi, morate mnogo da radite, da bi imali, ako imate malo, ništa ne postižite“.
ŽIVOT NA SELU, MIRJANA BI MENJALA ZA ONAJ U GRADU
Mirjana bi život na selu, menjala za gradski, zbog, kako nam je rekla drugačijeg načina života.
„Težak je život žena na selu. Previše posla ima, jedina prednost je što ne kupujete hranu, sama pravim sir, mleko imamo, jaja ne kupujemo, meso. To je jedina prednost, a sve ostalo morate da platite. Život čoveka u 21. veku je i na selu, i u gradu, po tom pitanju isti, i da mi je manji broj godina, a ova pamet, ne bih ostala na selu. Celog života sam na selu i verujte da je teško“.
Da posla uvek ima i da nije lako živeti na selu, potvrđuje i Irena Florović (43), koja takođe živi u Velikom Izvoru. Ona, za razliku od svoje komšike i dobre prijateljice, ima i stalno zaposlenje u gradu, pa ima mnogo manje stoke, a samim tim i manje obaveza oko imanja, ali kaže, dan je ispunjen, bez odmora.
“Mi imamo dve krave, dva velika bika i jednu junicu. Ranije smo imali 10-ak teladi i bika. Suprug pomaže, ćerka i zet kad mogu, zbog dece. Ima dosta obaveza, najteže je dok se skupi hrana za stoku. Po najvećoj vrućini idete da sakupljate seno, a dok ih hranite i nije teško. Ujutru ustajemo rano, popijemo kafu, odem na pojatu, nahranim životinje, pomuzem kravu, spremim doručak, pomažem ćerki oko dece, dođe vreme da odem na posao, uveče muž hrani stoku jer ja nisam tu”, kaže Irena.
Irena je navikla na seoske poslove jer je odrasla u obližnjem Vražogrncu. Još od malih nogu je sa roditeljima čuvala stoku, pa je nakon udaje i preseljenja u Veliki Izvor, sa suprugom nastavila da se bavi stočarstvom.
“Težak je život na selu, ali morate da živite i radite. Prednosti ovog života jesu što znamo šta jedemo, to je zdrava hrana, ali verujte nije ni malo lako doći do toga”, kaže Irena.
Problemi, ali i blagodeti života na selu zajednički su i mnogim drugim ženama u ruralnoj sredini. Od njih, tih hrabrih i preduzimljivih žena, zavisi i opstanak sela. Iako se položaj žena u ruralnim područjima vremenom poboljšava, one se i dalje suočavaju sa brojnim problemima, i, svakako, život im nije nimalo lak, ali kako nas i naše sagovornice uveravaju – dobra organizacija, pola posla završava. A pored organizacije, inicijativa, preduzimljivost i energija ovih žena kada se radi o egzistenciji porodice i dece bez obzira na težinu radnog dana, odlike su koje su, nažalost, često nevidljive u vremenima koja su odavno izgubila trku sa pravim vrednostima, a bez kojih nema ni opstanka sela.
Žene žive i na selu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.