Dan primirja i sećanja na nevine žrtve u Prvom svetskom ratu obeležen je danas u Zaječaru svečanom ceremonijom u centru grada.
Ovaj značajan istorijski datum obeležen je polaganjem venaca na spomenik Timočanima stradalim u Balkanskim i Prvom svetskom ratu na Trgu oslobođenja.
U znak zahvalnosti svim poginulim ratnicima u ovim ratovima, čiji se grobovi nalaze širom Balkana, Evrope i Afrike, 1929. godine porodice poginulih, građani Zaječara podigli su spomenik u centru grada. Spomen obeležja tih godina podignuta su na 38 lokacija u okolnim selima.
U ime grada Zaječara i potomaka slavnih ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, prisutne je pozdravio Dragan Mitrović, predsednik Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida i sekretar SUBNOR-a Zaječar.
On je podsetio da se ovaj važan datum obeležava u svim zemljama koje su potpisale primirje, kao spomen na nevino stradale u Velikom ratu, te da se ovaj dan kao državni praznik u Srbiji obeležava od 2012. godine.
Nakon intoniranja himne, vence su danas položile delegacije grada Zaječara, Komande garnizona Zaječar, SUBNOR-a, URMVI, delegacija Udruženja potomaka ratnika 1912-1920. Takođe, vence su položili i članovi Pokreta obnove Kraljevine Srbije, koji su prisustvovali ceremoniji na Trgu.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom mestu Kompijenj, potpisana kapitulacija Nemačke. Taj čin označio je kraj najvećeg i najrazornijeg rata koji je svet do tada video. Svečano i na najvišem nivou obeležava se posebno u zemljama pobednicama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu i Belgiji.
U Srbiji se od 2012. godine kao glavni motiv za amblem tog praznika koristi cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv Bugara, tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.
Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks – čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.