Srbija i svet danas obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Tim povodom objavljena je lista dobitnika odlikovanja koja će predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiti tim zaslužnim pojedincima i institucijama koji su se istakli tokom borbe na suzbijanju zarazne bolesti Kovid-19. Među njima je i Zaječarac doktor Nenad Ristović.
Na listi dobitnika su doktor Predrag Kon i doktor Mijomir Pelemiš, koji će biti odlikovani ORDENOM KARAĐORĐEVE ZVEZDE prvog stepena, dok će Srđa Janković, Branimir Nestorović, Branislav Tiodorović, Danica Grujičić i Goran Stevanović biti odlikovani ORDENOM KARAĐORĐEVE ZVEZDE drugog stepena. Dobitnici ORDENA KARAĐORĐEVE ZVEZDE trećeg stepena su Ivana Milošević, Nebojša Lađević, Marija Zdravković i Radmilo Janković.
Među malobrojnim lekarima odlikovanim van Beograda je i doktor Nenad Ristović, načelnik Odeljenja infektologije zaječarskog Zdravstvenog centra -dobitnik ZLATNE MEDALJE ZA ZASLUGE.
Premijer Luksemburga Ksavijer Betel i Nikolaj Muhin, slikar koji je oslikao Hram Svetog Save takođe su na listi nagrađenih. Tu je i Jelesije Radivojević, brigadni general i pukovnik Radivoje Anđelković, komandant privremenih bolnica „Beogradski sajam“ i „Arena“.
Društvu zaslužnih u borbi protiv kovida pridružila se i jedna spremačica, odnosno higijeničarka na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije, Ana Stojković, ali i Branko Antić, taksista iz Beograda.
Predsednik Aleksandar Vučić doneo je Ukaz o dodeli odlikovanja „za izuzetne zasluge i delo ličnog herojstva u lečenju i zaštiti stanovništva Republike Srbije“ kojim se posthumno odlikuje i čuveni dr Miodrag Lazić! Podsetimo, dr Lazić radni vek je proveo u Kliničkom centru Niš, gde je početkom godine preminuo od posledica infekcije kovidom 19, ali i na ratištu tokom poslednjeg rata u Bosni, gde je spasao živote na stotine vojnika, po čemu ga mnogi pamte kao neustrašivog heroja.
Posthumno će priznanje dobiti i 13 lekara.
Dan primirja, koji je u Srbiji državni praznik od 2011. godine, svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu i Belgiji.
Centralna državna ceremonija u Srbiji podrazumeva polaganje venaca na Spomenik Neznanom junaku kao i organizovanje prijema za potomke starih ratnika, poštovaoce tradicije, članove diplomatskog kora i ugledne zvanice iz svih sfera društvenog života, saopštilo je Ministarstvo rada.
U Srbiji se od 2012. godine kao glavni motiv za amblem tog praznika koristi cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv Bugara, tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.
Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks – čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.