Dokle smo stigli. U poslednje vreme govori se o infekcijama disajnih organa posebno o sezonskom gripu. Ali, treba imati u vidu da se među prouzrokovačima takvih infekcija nalaze i korona virusi, čak u nekom procentu od 10% svih prouzrokovača. Naravno ne radi se o KOVIDU 19, već o drugim tipovima virusa, koji će takođe kod nekih ljudi prouzrokovati oboljenje slično sezonskom gripu. Ne bojte se! To čak može biti korisno kada je reč o epidemiji KOVID 19, jer oni koji se inficiraju tim virusima ne mogu istovremeno da se inficiraju KOVIDOM 19.
Bilo kako bilo ulazimo u sezonu jesenje-zimsku, tzv. sezonu infekcija disajanih organa. Maske, higijenske mere, držanje odstojanja od drugih osoba, posebno onih koji kašlju i kijaju i higijenske mere, smanjiće broj infekcija. Ali postoji još nešto: neke od infekcija moguće je sprečiti vakcinacijom. Tako, istovremeno jesenje-zimska sezona, kao i svake godine, sezona je jesenjih vakcinacija:
-vakvinacije protiv sezonskog gripa i
–vakcinacije protiv pneumokoka koje izazivaju zapaljenje pluća.
O njima možete pročitati u daljem teksu:
Vakcinacija protiv sezonskog gripa
Vakcinacija protiv sezonskog gripa preporučuje se osobama sa hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičarima, osobama starijim od 65 godina, deci, osobama iz javnih službi (prosvetni i zdravstveni radnici, policija i vojska...).
Vakcinaciju treba započeti u periodu jeseni, u oktobru i novembru, da bi u vremenu nastanka epidemije naš organizam bio spreman za odbranu. Važno je napomenuti da je za stvaranje zaštite organizma od gripa potrebno oko 3 nedelje i da svake godine ovaj virus napadne do 15% svetske populacije. Virus gripa se vrlo lako i brzo prenosi sa osobe na osobu, u jesenjem i zimskom periodu kada se više boravi u zatvorenom prostoru. Pravovremeno vakcinisanje sprečava epidemiju gripa i dodatne zdravstvene komplikacije. Posebno ugrožene grupe za oboljevanje su ljudi koji u svom poslu dolaze u kontakt sa većim brojem ljudi, starija populacija, hronični bolesnici kao i deca predškolskog i školskog uzrasta.
Vakcinacija protoiv pneumokoka
Od čega vas štiti pneumokokna vakcina i zašto je dobro da je primite?
Pneumokok je bakterija koja izaziva brojne infekcije od koji su neke lakše, neke teže a neke životno ugrožavajuće i dovode do smrtnog ishoda. Što se tiče oboljenja grla i susednih organa, najčešće su upale srednjeg uva, sluznice nosa i sinusa. Posebno su učestale kod dece koja idu u kolektiv. Vrlo često rezultiraju hiruškim lečenjem sekretornog zapaljenja uha, uklanjanjem krajnika. Radi uporedbe, dok nije bilo vakcine, 83% dece je imalo barem jednu upalu srednjeg uva i 46% dece barem tri upale do svoje treće godine. U zemljama u kojima je pneumokokna vakcina obavezna, 60% dece je imalo jednu upalu uva i 24% dece 3 upale uva do svoje treće godine.
Životno ugrožavajuće infekcije su pneumonija, meningitis i sepsa. Pneumonia ili upala pluća izazvana pneumokokom se javlja u svim uzrastima. I pored upotrebe antibiotika, 20% svih slučajeva sa pneumojom se mogu završiti smrtno. Na svetskom nivou je najčešći uzrok smrti od pneumokokne bolesti kod dece. Sepsa podrazumeva prodor bakterija i infekcije u krvotok, što rezultira telesnom visokom temperaturom i lošim opštim stanjem. Zapaljenje meningitis podrazumeva bakterijsku infekciju moždanih ovojnica i mozga. Oko 15% pneumokonog meningitisa kod dece ima smrtni ishod, dok 25% posle izlečenog meningitisa može imati trajne posledice kao što su trajno oštećenje sluha, teškoće u govoru i učenju, zastoj u razvoju i epileptične napade. Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima.
Imajući sve što je pomenuto u vidu, javite se vašem lekaru i zatražite da vas vakciniše protiv pneumokoka. Vakcinišite decu i vaše stare roditelje. Vakcinasija protiv pneumokoka sprovodi se svake pete godine.
U Rajcu, 14. oktobra 2020. godine
Pripremio: Dr Petar Paunović/Rajačka narodna škola zdravlja